Proizvodnja rojeva

POČETNA

"Prvo centrifuga pa roj "

Uvek ću se sećati jednog razgovora sa sada već pokojnim deda Mahailom Kulinčevićem iz Rađevog Sela kod Valjeva. Bio je to čovek velikog ugleda u pčelarskom, a i u građanskom svetu uopšte. Neograničena vera u Boga, moral, hrabrost, mudrost i nesebičnost činili su ga uvek željenim sagovornikom i savetnikom. Doživeo je deda Mihailo 98 godina i umro na Božic 2000. godine. Sva svoja životna i pčelarska iskustva rado je prenosio svima onima koji su u njegovom liku, radu i pristupu životu želeli videti sebe i uporediti ga sa svojim odnosom prema životu, radu i naravno uvek tajanstvenom i često nedokučivom svetu pčela. Međutim, u jednom trenutku razgovora ovaj veliki optimista i entuzijasta kao da je postao i sumnjičav. Na moje pitanje da li mu se još mladi pčelari obraćaju za pomoć i savete setno je rekao: "E sine, danas mnogo dece počinju da gaje pčele, jedni ih vole, a drugi prvo kupuju centrifugu i sudove za med, pa tek onda nabavljaju roj. Teško da će oni postati dobri pčelari. Ne odnosi se to sine na tebe, jer moj Jova (prof. dr Jovan Kulinčević) kaže da si ti veoma vredan i radan i ako budeš stalno učio i bio uporan možeš u pčelarstu dosta postići."

Bio sam veoma polaskan pohvalom velikana našeg pčelarstva. Reči dede Mihaila i dalje žive u meni. Pokušavam da radim i više i bolje nego što sam to do sada činio. Kada god želim da napišem članak iz pčelarstva pomislim da mnogima moje zapažanje neće trebati, naravno treba imati "centrifugu i sudove za med". Nadam se da je neuporedivo više onih koji su zainteresovani za znanja i iskustva, pošto se samo posedovanjem mnoštva informacija može sopstvenom selekcijom izgraditi lični stav i pristup, jer je retko koje zanimanje toliko individualno kao što je to pčelarstvo. Uvek imam u vidu da vera i ljubav u svakom poslu otvaraju vrata uspeha.

KAKO USPETI U BAGREMOVOJ I NAREDNIM PAŠAMA ?

Osnovni preduslov za razmatranje ove teme svakako se nalazi u prethodno obezbeđenim uslovima za dobro zimovanje, a samim tim i uspešno prezimljavanje svih pčelinjih zajednica. Nije na odmet da se tih uslova još jedanput prisetimo iako smo možda zakasnili za ovu zimu, onda sigurno nismo za sledeću. Dakle, koji su ti uslovi trebali biti obezbedeni:

• da u zimskom klubetu imamo oko 20.000 zdravih dugovečnih pčela, što zapreminski iznosi oko 5 ulica čvrsto zbijenog klubeta;

• da se u klubetu nalazi mlada, po mogućstvu selekcionisana matica;

• da je obezbedena i pravilno raspoređena zaliha od oko 20 kg kvalitetnog meda;

• da je u košnici lagerovano ne manje od jednog kilograma polena;

• da je izvršeno pravilno utopljavanje i obezbeđena ventilacija košnice;

• da je pčelinjak zašticen od hladnih vetrova, a da se prostor na kome je smešten pčelinjak ipak blago provetrava;

• da je pčelinjak ograden da bi bio nepristupačan za ulazak domaćih i divljih životinja;

• da su leta košnica zašticena od ulaska miševa i rovčica ;

• da su obezbeđeni i drugi uslovi koji mogu biti specifični za lokalitet na kome se pčelinjak nalazi.

Ako bilo koji od ovih uslova nije obezbeđen ne može se mirno i spokojno čekati proleće i nastupajuća sezona pčelarenja. Sigurno je da je veliki broj stručnih, savesnih, iskusnih i odgovornih pčelara sve ove uslove na vreme obezbedio, pa da onda kod njih vidimo kakav se prolećni razvoj može očekivati i sa kakvim pčelinjim zajednicama ce ući u bagremovu, ali i sve naredne paše. Za procenu mogućeg prolećnog razvoja u 2005. godini koristićemo se podacima iz 2004. godine:

APICENTAR - 2004. god.

Izmerene površine legla u pčelinjim zajednicama selekcionog pčelinjaka.

Broj pčelinjih zajednica: 87 Tip košnica: LR

Datum prvog merenja: 1. april 2004. godine

- prosečna površina legla po jednoj zajednici ˜ 80,5 dm 2 , ili 4,6 okvira zaleženih po celoj površini sa obe strane, što znači da je od 11. marta do 1. aprila (21 dan) matica prosečno zalegala:

32.200 ćelija legla : 21 dan ˜ 1.533 jaja na dan.

Na dan merenja u košnicama je bilo prosečno 6,6 okvira gusto pokrivenih pčelama, plus 1/3 pčela koja se nalazila napolju (izletnice), što približno iznosi oko 18.000 pčela.

Datum drugog merenja: 1. maj 2004. godine

• Prosečna površina legla po jednoj zajednici ˜ 129,5 dm 2 , ili kad se prevede na okvire 7,4 potpuno zaležena okvira sa obe strane.

Iz ovog podatka proizilazi:

129,5 dm 2 legla H 400 ćelija = 51.800 zaleženih ćelija, što znaci da je od 10. aprila do 1. maja (21 dan) matica prosečno zalegla:

51.800 ćelija legla : 21 dan = 2.466 jaja na dan

Na dan merenja u košnicama je bilo prosečno po 10 okvira gusto pokrivenim pčelama plus 1/3 pčela izletnica koje se nalaze napolju što ukupno iznosi približno 30 hiljada pčela.

Prosečan unos ostvaren za 3 dana ovih košnica na bagremovoj paši meren u periodu od 12. do 15. maja bio je 21,5 kg uz podsećanje da u 2004. godini većina pčelara sa svojim košnicama nije ostvarila ovakav unos ni u dve bagremove paše. Posebno treba naglasiti činjenicu da se ni jedna od ovih pčelinjih zajednica nije izrojila. Interesantno je istaći i podatak da su u 44 zajednice matice bile iz 2003. godine, a u ostalim matice iz 2002. godine i da je ostvaren neznatno veći prinos u zajednicama koje su bile u drugoj godini testiranja, dok je to prethodnih godina bila konstantno izraženija pojava.

Sa kojim brojem pčela su ove zajednice učestvovale u bagremovoj paši možemo približno tačno i proceniti, ali i izračunati. Dakle, ako su ove zajednice 1. maja imale prosečno 30 hiljada pčela i preko 50 hiljada ćelija legla, onda se svakog narednog dana može očekivati prirast od oko 1.500 pcela. To su pčele zaležene posle 10. aprila kada je ostvarena prosečna nosivost matice od oko 2.000 jaja na dan. Istovremeno se može očekivati da mortalitet bude približno 500 pčela na dan, a to su pčele koje su zaležene u periodu od 20. februara do 10. marta kada je prosečna nosivost matice u tom periodu približno tolika i bila.

Pri ovom prirastu pčela oko 6. maja (Đurdevdan) u košnici ce biti oko 40 hiljada pčela. U tom periodu na velikom području Srbije počinje otvaranje prvih cvetova bagrema, ali do punog cvetanja i medenja ostaje još oko 7 dana. Ako oko 6. maja kada su oba plodišna nastavka LR košnice puna pčela izvršimo izmenu plodišnih nastavaka (zbog mednih venaca koji ce se sada naći u donjem nastavku) i dodamo nastavak za med, potpuno smo oslobodili prolaz pčela iz plodišta u medište. Tom radnjom smo, bez izvlačenja okvira iz plodišta u medište omogućili da se pčele ne nagomilavaju u plodištu i da sasvim nesmetano lageruju med iznad plodišta. Sada već imamo i proširen prostor košnice u koji ce se smestiti pčele ciji ce se broj do punog medenja bagrema uvećati za oko 10 hiljada ( 7 dana H 1.500 = 10.500). Postepenom blokadom plodišta zbog intenzivnog unosa nektara doći će i do smanjenja površine saća sa mladim leglom zbog čega će osloboditi nekoliko hiljada pčela pa će sada snaga pčelinje zajednice dostići apsolutni biološki maksimum od blizu 60.000 pčela i uz pravovremeno dodavanje mednih nastavaka moguće je postići maksimalne prinose koje prirodni uslovi u tom periodu dozvoljavaju.

Posle bagremove paše i oduzimanja mednih nastavaka u plodištu cemo pored preostalih okvira sa leglom ostaviti dovoljno meda i praznih ramova koje ce matica zalegati u cilju odžavanja biološke snage zajednice i uspešnog medobranja na narednim intenzivnim pašama (lipa i cuncokret).

Do lipove i suncokretove paše na plodište treba staviti maticnu rešetku i medište jer je uvek moguca tiha livadska paša, a takve tihe livadske paše mogu omogućiti uslove za zaleganje matice u medištu što bi bilo sasvim neracionalno.

U lipovoj, a posebno suncokretovoj paši maticne rešetke mogu smanjiti unos i za 20% a istovremeno omogućiti dovoljan prostor za zaleganje matice što bi moglo uticati na slabljenje pčelinjih zajednica i nemogućnosti odgajanja dovoljno pčela kojima će po povratku sa paše glavni posao biti da odgaje dovoljno kvalitetnih dugovečnih pčela sa kojima ce pčelinja zajednica ući u narednu zimu.

Na kraju ovog članka hteo bih da se zahvalim prof. dr Jovanu Kulinčeviću i njegovim saradnicima na podacima o ozvršenim merenjima koje sam prezentirao u ovom tekstu. Lično sam ubeđen da su ovi podaci veoma bitni kako za mene, tako i za druge pčelare zbog mogućnosti upoređivanja sa podacima na sopstvenim pčelinjacima i eventualnih pronalaženja tehnoloških i drugih propusta koji onemogućavaju ovakav prolećni razvoj, održavanje snage i prinosa koje ostvaruje "Apicentar" na svojim pčelinjacima.

Činjenica je da su matice čija se selekcija i testiranje vrši u "Apicentru" odgajene po istoj tehnologiji i istim uslovima kao i sve matice koje su namenjene tržištu, te shodno tome i u većini pčelinjih zajednica gde su umatičene matice iz ovog programa trebalo bi biti ostvareni približno isti rezultati, ali to očigledno nije tako. Uzroke svakako treba tražiti u drugim razlozima, kao na primer:

• pčelarenju sa nedovoljno funkcionalnim košnicama kod kojih se plodišni prostor ne može po potrebi proširivati i samim tim stvarati uslove za pun biološki razvoj pčelinje zajednice;

• neprirodnoj i komplikovanoj tehnologiji pčelarenja;

• nekvalitetnoj, nedovoljnoj ili prekomernoj ishrani pčelinje zajednice;

• nestručnoj dijagnostici bolesti pčela i pčelinjeg legla a samim tim i neadekvatnoj upotrebi lekova;

• nedovoljnoj brizi, propuštanju potrebnih radnji i neusaglašenosti sa vremenskim, pašnim i drugim uslovima okoline i sl.

Kao i mnogi drugi i ja sam više godina tragao za najoptimalinijim i najrentabilnijim načinom pčelarenja. Za sve to vreme sam pčelario sa raznim tipovima košnica: LR standard, DB standard, DB desetkama i sa pološkama. Primenjivao sam skoro sve tehnike pčelarenja o kojim sam slušao na predavanjima ili ih nalazio u pčelarskoj literaturi. Bavio sam se dakle dvojnim, dvomatičnim, višematičnim pčelarenjem i svim drugim radnjama koje su imale za cilj stvaranje nekakvih fantomskih društava koja bi trebala da donesu tone i tone meda. Konačno, kada sam postao kooperant "Apicentra" i stekao uvid u njihovu tehnologiju, shvatio sam sav besmisao pravljenja ovih neprirodnih, dezorganizovanih i nestabilnih veštačkih zajednica koje su bile samo plod mašte, ali sa veoma slabim pokrićem prirodnih zakona po kojima se pčele ponašaju i vekovima opstaju. Najzad sam saznao da pčele "ne čitaju knjige" i ispunjavaju želje svojih domestikatora, već se ponašaju po svojim prirodno nasledenim instinktima.

Mnogi od nas su ipak morali da produ veoma dug put da bi najzad pronašli ono što je već davno pronadeno. Valjda je to normalno za ljude koji ne znaju koliko znaju, ali sada kada znamo koliko ne znamo možemo najzad kupiti i tu centrifugu i mnogo više sudova za med.

Markovic Mileta