Pogača

POČETNA

POGAČA

psihološka hrana za pčelare ili neophodna dohrana za pčele

Već na početku zime, mnogo češće tokom a najčešće odmah po Božiću, izmedu dva pčelara može se čuti dijalog:

• Ja sam mojim pčelama dodao pogače – neću da razmišljam!

• Ja sam mislio da mojima ne dodajem, ostavio sam im dosta meda ali ću i ja da dodam, što je sigurno – sigurno. I tako od usta do uha ide priča i na kraju ostaju samo oni najuporniji protivnici pogače, ali ipak sa crvićem sumnje:

• Možda sam i ja trebao dodati pa da mirno spavam.

I moja priča je slična prethodnim ali čini mi se i sa razlogom.

Kada bih mogao moje pčele da uzimim u DB košnicama a u proleće da ih razvijam i primenim tehniku pčelarenja na pašama, proizvodnji matica i mleča u LR košnicama to bi zaista bilo idealno rešenje. Međutim, to je i tehnički i tehnološki nemoguće pa ću se ipak zadovoljiti sa mojih 360 društava smeštenih u LR košnice imajući u vidu da ću im u februaru ipak morati dodati pogače.

Do pre izvesnog vremena na pčelinjaku sam imao pored 200 LR i 100 DB košnica. Nisam ni razmišljao a nisam imao ni razloga da društvima u DB košnicama dodajem pogače. Vrlo lako i jednostavno u ovom tipu košnica kao i drugim sličnim tipovima sa dubokim okvirima u plodištu, bilo na paši bilo prihranjivanjem, mogu se obezbediti dovoljno visoki venci hrane da je pčele tokom zime praktično i ne mogu potrošiti. Pravilan raspored hrane i dovoljan broj praznih ćelija za smeštaj zimskog klubeta pčele same obezbede. Ne može to bolje od pčela nijedan pčelar bolje učiniti.

Kakvo je stanje kod LR košnica?

I sada krajem oktobra i početkom novembra još uvek nismo sigurni da li je u ovim košnicama napravljen dobar raspored hrane odnosno da li je formirana dovoljno visoka medna kapa, da u slučaju dugotrajne i hladne zime, pčele uvek budu u kontaktu sa hranom. Nedovoljno visoki okviri saća ovog tipa košnice ne omogućavaju da se u jednom (gornjem) telu smesti zimsko klube, prosečno jakog društva, odnosno da istovremeno ima dovoljno praznih ćelija za smeštaj pčela i da na tim okvirima ima dovoljno visoke vence hrane.

Slika 1.

Preporuka pčelarskih tehnologa je da pčelari ucine radnje kojima bi se omogućilo da se u ovom tipu košnica, zimsko klube smesti u prostoru izmedu dva tela, tako da klube popuni razmak izmedu njih u visini od 36 mm se ipak nalazi u sferi teorije a za tako nešto je potrebno zaista veliko pčelarsko umeće. Dešava se da iako se, u poznu jesen, pčelinje klube jednim manjim delom uhvatilo za saće gornjeg plodišnog tela, a u slučaju jačeg zahladenja (mrazeva) povuče u celosti u donje telo. Ova pojava se mora kontrolisati razdvajanjem dva tela, kao što je na slici 1. prikazano, i pogledom u središte košnice kontrolisati gde se klube nalazi. Zadizanje gornjeg tela ne sme biti vece od 1-2 sm, da se klube, ako se uhvatilo između dva tela, ne bi rasturilo.

I po teoriji i praktičnom iskustvu 15. septembar je neki krajnji vremenski termin kada bi trebalo biti završeno prihranjivanje košnica koje su bile u stacionaru ili dohranjivanje košnica koje su (bar ove godine) bile na relativno slaboj suncokretovoj paši. Treba imati na umu da je i potrošnja hrane u košnicama od 1. avgusta do 15. septembra bila približno 4 kg, a u pojedinim košnicama sa mladim maticama i veća. Taj datum je optimalni kalendarski rok da bi pcele, za još relativno kratak period toplijeg vremena, stigle da prerade – invertuju unešeni sirup. To je takode optimalno rok , da kasnije izležene pčele iz preostalog legla, ne bi preradivale sirup i tako crpele svoje žlezde koje treba da ostanu vitalne jer ce baš ta generacija pčela hraniti i negovati prvo prolećno leglo.

Međutim, u pojedinim košnicama ovog 15. septembra ima 4-6 okvira zatvorenog ali i otvorenog legla na kojima je bez kasnijeg prihranjivanja teško obezbediti visoke vence meda. Ako bi se i dalje hranile sirupom, posledice bi bile već gore opisane, ali zbog još uvek dobrog unosa polena i nedostatka praznih ćelija u gornjem telu, matica cesto silazi i počinje da nosi u donjem telu.

1. septembra pojedina pcelinja društva su imala preko 5 okvira legla

i 30 hiljada pcela

Ukoliko se to desi, a poznato je da se zimsko klube formira na okvirima gde izlazi poslednje leglo, eto uslova da nam zimsko klube ostane u donjem telu. Ukoliko takav položaj klubeta ostane, tokom zime, pčele će biti u manje povoljnim mikroklimatskim uslovima nego u gornjem toplijem telu, na nedovo - ljnoj količini hrane a u uslovima hladnije zime neće biti u mogućnosti da savladaju razmak od 36 mm između saća između donjeg i gornjeg tela i tako, pored relativno punog gornjeg tela hrane, uginu od gladi.

Zamena mesta telima, u ovakvim slučajevima, nikako ne bi bilo dobro rešenje jer je aktivnost pcela u kasno jesenjem periodu znatno smanjena a ukoliko je sada, posle zamene mesta, u donjem telu zatvoren med pčele ga do proleća neće same otvoriti i prenositi u gornje telo. Ako bi mi taj med otvorili stvorili bi se uslovi za pojavu grabeži.

Jedino rešenje je da se na temperaturi višoj od 12C iz donjeg tela prenesu u središni deo gornjeg tela 2-3 okvira, na kojima ima najviše pčela, i matica. Između ovih okvira treba staviti okvire sa vencima meda i sa dovoljno praznih ćelija iz kojih se već prethodno izvodilo leglo. Sa obe strane ovog sadržaja treba postaviti pune okvire sa medom i pergom a preko satonoša pogaču koja bi poslužila kao dodatak hrane ali i obezbedil a bolju toplotu da pčele lakše prenose med u zonu klubeta i tako formiraju pravilnu mednu kapu.

Da bi sve ove probleme eliminisali izvestan broj pčelara u jesen svodi LR košnicu na jedno telo vodeći pritom racuna da na okvirima tog tela ima dovoljno praznih ćelija za smeštaj klubeta a relativno plitku mednu kapu povećavaju dodavanjem šećerno medne pogače.

15. septembar: Uzimljena pčelinja društva u LR košnicama

(ostaje kontrola položaja zimskog klubeta)

Umesto zaključka:

Kao što se iz celog teksta vidi, uzimljavanje pčelinjih društava u LR košnicama u obezbeđivanje dovoljne količine i pravilnog rasporeda hrane je dosta složen i komplikovan posao. Samim tim, pčelari koji imaju ovaj tip košnica, a među njima sam i ja, treba da ulože dodatni napor i rad a vrlo često i dodatne troškove oko pravljenja ili nabavke pogača. Zbog relativno plitkih okvira i plitkih venaca meda pčele teško mogu da sačekaju prolećni nektar iz prirode bez dodavanja pogača.

Kao kompenzaciju za uloženo, u proleće ce vrlo jednostavno i brzo moći da razviju društva do biološkog maksimuma, da spreče rojenje i tako tokom sezone ostvare visoke prinose meda, dobru proizvodnju matica i mleča, rojeva i drugih pčelinjih proizvoda.

Isplati se, zar ne !?

Mileta Marković

J A B U Č J E

01474581 i 0641917333

www.maticnjak.com

mileta.pcelar@gmail.com

Foto: Toma Petrović