Pismo avgust

POČETNA

PISMO PČELARIMA ZA AVGUST

Sada, kada krajem juna pišem ovo pismo, teško mogu pretpostaviti koliko će biti produktivne paše lipe, livade i suncokreta, koje tek dolaze . A li bez obzira na prinose sa tih paša pčelari su teško razočarani potpunim izostankom bagremove paše. Da nevolje budu još veće, nezapamćene poplave su odnele i veliki broj pčelinjaka i tako u teške traume dovele veliki broj pčelara. Tim ljudima je pored materijalne pomoći, potrebna i psihološka, ljudska, kolegijalna i svaka druga pomoć jer su dugo godina gajeni i negovani pčelinjaci postajali i sastavno deo života svakog pčelara.

Mladi pčelari početnici su na sebi svojstven način razočarani jer su iz malo preuveličanih priča starijih pčelara mislili da je pčelarenje laka i visoko produktivna delatnost. Za utehu mogu da im kažem da treba biti uporan jer može da dođe rodna godina koja će „platiti dve godine unazad i dve godine unapred“, što se inače u mojoj višegodišnjoj praksi i dešavalo. Za takvu godinu moramo uvek biti spremni, odnosno imati jaka i zdrava pčelinja društva a da bi ih u narednoj godini takva imali krajnje je vreme da im već početkom avgusta poklonimo odgovarajuću pažnju.

Pripremanje pčelinjih društava za uzimljavanje

Pripremanje pčelinjih društava za uzimljavanje mora početi najkasnije 1. avgusta. Taj datum označava početak obavljanja određenih aktivnosti pčelara na pčelinjaku uz pretpostavku da je prethodno očuvana snaga i vitalnost julskih pčela. Potenciranje snage i vitalnosti julskih pčela ima smisla jer su one roditeljske pčele koje treba da odgaje dugovečne zimske pčele, a ako su one oštećene varoom, nozemom ili iscrpljene glađu, kvalitet zimskih pčela i njihova dugovečnost biće dovedena u pitanje.

Do ovog datuma je uglavnom prošla a poslednja letnja paša suncokreta i većina selećih pčelara dovozi svoje pčelinjake u zimovnike. Takva praksa je vec godinama prisutna i na našem pčelinjaku.

Ovaj vremenski termin je po mnogo čemu presudan za dalju sudbinu pčelinjih društava. Poseban značaj ovog kalendarskog termina vezan je za biološki preobražaj pčelinjeg društva zbog početka odgajanja dugovečnih zimskih pčela. Baš ovaj termin se poklapa i sa početkom razmnožavanja dugovečnih zimskih varoa koje su biološki jače i otpornije od letnjih a samim tim ih je teže uništiti odnosno odstraniti od košnice. Njihov životni vek se poklapa sa životnim vekom zimskih pčela.

Postupci odstranjivanja varoe - Već od polovine jula, zavisno od pašnih uslova, matice u većini društava prestaju da zaležu trutovsko leglo. U tim uslovima u košnici varoa prelazi u radiličko leglo gde se umnožava i tako reprodukuje novu generaciju dugovečnih zimskih varoa. Pčele izležene iz takvog legla, zbog isisavanja njihovih limfnih žlezda, su trajno oštećene i samim tim njihov životni vek je značajno smanjen. Ako znamo da je varoa vrlo često prenosnik i raznih virusa tada možemo govoriti i o padu imuniteta pčela, što će uzrokovati i pojavu raznih drugih bolesti odraslih pčela i pčelinjeg legla.

Da do ovakvog stanja u pčelinjem društvu nebi dolazilo, potrebno je odmah po odstranjivanju medišnih tela pristupiti tretiranju društava sa ciljem da se što veći broj varoe odstrani.

U postupcima odstranjivanja varoe iz pčelinjeg društva treba imati na umu da se oko 80% varoe nalazi u zatvorenom leglu i da za sada ne postoji lek koji će u zatvorenom leglu ubiti varou a da pri tome ne ubije i pčelu. Zbog toga dodavani lekovi moraju biti konstantno prisutni u košnici 21 dan koliko traje ciklus odgajanja i izvidenja pčela iz legla. Ukoliko se primenjuju lekovi čije delovanje u košnici traje 3-4 dana tada se oni moraju i primenjivati u tolikim razmacima u periodu od 21 dan.

„Otpala“ varoa na ulošku podnjače

Zbog nedovoljne pouzdanosti primenjenog leka ali i zbog moguće rezistencije varoe na pojedine lekove treba primeniti i druge lekove koji su spravljani na bazi drugih hemikalija (amitraz, flualinat, kumafos isl.) ili lekova spravljanih na bazi etarskih ulja raznih biljaka (timol i sl.)

I pored svih primenjenih lekova i preparata tokom avgusta i septembra, polovinom novembra kada u košnicama nema više legla, treba obavezno primeniti postupak tretiranja oksalnom kiselinom. Ovaj tretman se u našoj dosadašnjoj praksi pokazao kao veoma uspešan i ukoliko je pravilno primenjen, pčele ne treba dodatno tretirati do početka avgusta naredne godine. Ova preporuka ne iskljucuje obavezu pčelara da tokom cele sezone kontroliše opadanje varoe na ulošcima podnjača i otvaranjem trustovskog legla, odnosno kontrolu broja varoa koja se u tom leglu nalazi.

Sve lekove za tretiranje pčelinjih društava od varoe treba primenji - vati strogo po uputstvu prizvodača lekova.

Zamena matica u avgustu - Primarni cilj pčelara u avgustu je da akcenat svojih aktivnosti usmeri na tretiranje pčelinjih društava radi odstranjivanja varoe kao i obezbedivanju i razmeštaju zimskih zaliha hrane. Međutim, veliki broj pčelara u tom vremenskom periodu vrši i zamenu starih i loših matica sa mladim maticama. Tretiranje pčela od varoe i zamena matica nije preporučljivo da se radi u isto vreme. Razlog je svakako u tome što se skoro svakim postupkom tretiranja od varoe, pčelinja društva uznemiravaju a to može u valikoj meri otežati prijem mladih matica u ta drštva. Tu praksu svakako treba što više izbegavati a matice zamenjivati u julu kada su pašni i vremenski uslovi za te aktivnosti znatno povoljniji. Ako se ipak u nekim društvima matice moraju zameniti treba pribeći metodama formiranja veštačkih rojeva sa zrelim leglom i mladim pčelama. Za relativno kratko vreme ovakav roj prima mladu maticu a zatim se pomoću novinskog papira izvrši spajanje sa osnovnim obezmatičenim društvom.

Zimske zalihe hrane - Količina hrane u košnicama, koja se ostavlja pčelama za ishranu tokom zime i ranog proleća odnosno do prve prolećne paše zavisi od snage pčelinjih društava ali i od geografskih područja na kojima se pčelinjaci nalaze. U krajevima gde zima ranije dolazi a proleće kasnije stiže, zalihe hrane sigurno treba da budu veće nego u krajevima sa kraćom zimom i ranijom prolećnom vegetacijom. Potrošnja zimskih zaliha hrane u istim geografskim i vremenskim uslovima je takode različita zavisno od metabolizma pčela, dužem odgajanju legla u kasnu jesen i ranijem negovanju legla u rano proleće. Potrošnja hrane može biti povećana i zbog čestog uznemiravanja pčela izazvanih spoljnim faktorima ili zbog nemirnog zimovanja usled nedostatka matice. Međutim, ako je na pčelinjaku obezbeden mir, a pčelinja društva imaju normalnu snagu i relativno mlade matice mesečna potrošnja hrane u toku zime, od 1. novembra do 1. marta nebi trebala da bude veća od jednog kilograma sa izuzetkom februara, kada zbog negovanja prvog legla pčele potroše nekada i do 2 kg. To znači da se ukupna potrošnja meda u zimskom periodu, kada se pčele nalaze u stanju mirovanja, svodi na 5-6 kg. Obzirom na ustaljenu praksu da zimske zalihe hrane u društvima obezbeđujemo zaključno sa 15. septembrom, to se mora uzeti u obzir i potrošnja hrane od tog datuma do 1. novembra, koja se zavisno od količine legla, kreće od 2-3 kg. Ako uzmemo u obzir znatno veću potrošnju hrane u martu naredne godine, proizilazi da pčele od 15. septembra do 1. aprila potroše oko 12 kg. meda i 1-2 kg. perge. Da bi se društva u proleće normalno razvijala treba u košnici da imaju zalihu od 5-8 kg. meda, a to znači da se normalna pčelinja društva ne smeju 15. septembra uzimiti bez 16-20 kg. meda i oko 2 kg perge , a to znači da se vrlo često krajem avgusta i početkom septembra pčelinja društva moraju dohraniti.

Kada se radi o rojevima, srazmerno njihovoj snazi treba obezbediti i srazmerno manju količinu hrane u odnosu na normalna pčelinja društva.

Kvalitet i raspored hrane - Za pčele bi najbolje bilo kada bi se zimske zalihe hrane sastojale od bagremovog, lipovog i drugih vrsta lako svarljivog meda i perge spravljene od polena koji potiče od biljaka koje nisu tretirane raznim hemijskim sredstvima za njihovu zaštitu. Međutim, to u sadašnjim prirodnim uslovima pčelarenja veoma često nije tako. Bagremov, lipov ili livadski med neki seleći pčelari, najvećim delom oduzmu od pčela ali im zato za zimu ostave med i polen sa poslednje letnje paše, odnosno suncokreta. Poznato je da med od suncokreta jako čvrsto kristališe, a da bi se pčele tokom zime sa njim hranile moraju ga dekristalisati. To pčele čine grejanjem tog meda i izlučivanjem sekreta iz svojih žlezda što bitno utiče na skraćenje njihovog životnog veka i njihove biološke vitalnosti. Takođe, polen od suncokreta i kukuruza, zbog tretiranja neonikotinidima nepovoljno utice na ishranu pcela i njihovog legla. Zbog ovih neopovrgnutih tvrdnji, stručnjaka iz ove oblasti, potrebno je pčele odmah po završenoj paši na ovim kulturama vratiti u zimovnike ili odseliti na druge lokacije gde se mogu tokom avgusta i septembra snabdeti dovoljnim količinama zdravog i raznorodnog polena koji će omogućiti spravljanje perge za zimovanje pčela i ishranu mladog legla u ranim prolećnim mesecima.

Dovoljno visoki venci meda obezbeduju uspešno zimovanje i

prolećni razvoj pčelinjih društava

Čuvanje saća od napada voskovog moljca – najbolje čuvanje medišnog saća postiže se ako se nalaze u sklopu košnice sa pčelama. Međutim, u avgustu se vrši tretiranje protiv varoe te nije preporučljivo da se medišno saće čuva u okviru košnice te treba pronaći drugi postupak da bi se saće zaštitilo. Godina sam pokušavao sa raznim preparatima, kiselinama, sumporisanjem i sl. ali uspeh nikada nije bio potpun. U poslednjih 4-5 godina vratio sam se mnogo puta ispričanoj pčelarskoj priči da od nastavaka sa saćem treba improvizovati stub kao dimnjak sa mrežom na postolju i krovu gde stalno postoji strujanje vazduha a to potuno sprečava umnožavanje moljca (vidi sliku). Ovakve stubove sa saćem treba postaviti u dobro zasenjena prostore i rezultat neće izostati.