MATIČNA (HANEMANOVA) REŠETKA

Matična rešetka je poznata kao dopunski element košnice ali koji nije baš obavezan. Ta njena neobaveznost čini je u praksi prihvatljivom, ali vrlo često i neprihvatljivom. Razlozi za upotrebu matične rešetke su brojni ali isto toliko pčelara ima razloge i da je ne prihvati. I u jednom i u drugom slučaju može se govoriti da su razlozi uglavnom opravdani.

 

Da bi se uopšte mogla analizirati svrsishodnost upotrebe matične rešetke primarno je pre svega imati postavljene tehnološke ciljeve koji se žele ostvariti u pojedinim procesima pčelarske proizvodnje.

Ako se, npr. radi o tehnologiji odgajanja matičnjaka ili proizvodnji mleča u košnicama sa prisustvom matice, maticna rešetka svakako mora biti obavezan element košnice.

 

 

 

Kada se radi o pčelarenju na med u uslovima tihih livadskih i drugih paša, gde se dnevni unos kreće oko 1 kg., tada je upotreba matične rešetke veoma značajna. Ukoliko matica u tim uslovima nije ograničena na manji prostor, leglo će se u košnici neograničeno širiti tako da za pčelara praktično meda neče ni ostati. Jasno je da bi ovakav unos nektara stimulativno delovao na razvoj legla a samim tim i na nepotrebno umnožavanje pčelinje zajednice osim ako nije u planu neka kasnija paša jačeg intenziteta kojom bi bili kompenzovani prinosi koji bi se ostvarili na toj tihoj paši.

Osnovna funkcija matične rešetke je da ograniči plodišni prostor za razvoj legla, odnosno da onemogući matici polaganje jaja u medišnim okvirima. Time se čuva čistoća i prirodna boja meda i neugrožava kasnije čuvanje saća od napada voskovog moljca . Poznato je da voskov moljac uglavnom ne napada devičansko saće, već samo saće u kojem je već bilo leglo.

 

Neki pčelari pokušavaju da sa manjim brojem okvira u medištu dobiju saće sa dubljim ćelijama u kojima matica po pravilu ne zaleže, ali se time stvara drugi problem. Naime , med u takvom saću veoma teško sazreva i po pravilu iako je poklopljen ostaje ređi, odnosno sa većim procentom vlažnosti od meda iz normalnih ćelija.

 

Postoje dva osnovna standardna tipa rešetki i to jedan sa okvirom koji ima dimenzije spoljnih mera košnice i neuokvirene koje se postavljaju na satonoše, odnosno imaju unutrašnje mere košnice. Kod ovih poslednjih se propustljivost pčela iz plodišta u medište bitno smanjuje jer rešetka velikom površinom praktično naleže na satonoše. Veliki deo preostalih otvora pčele zatvore voskom i tako kretanje pčela kroz rešetku postaje još sporije što na jakim pašama dovodi do velike blokade plodišta, zastoja u razvoju legla a samim tim i stvaranja uslova za pojavu rojevog nagona.

 

Uokvirene matične rešetke povećavaju razmak izmedu plodišnih i medišnih okvira, a poznato je da svaki razmak veci od 7 mm pčele nadograduju zapercima u želji da ostvare vezu izmedu plodišta i medišta. Ovi zaperci takođe utiču na smanjenje prostora za kretanje pčela ali ipak u mnogo manjoj meri nego što je to slučaj kod rešetki koje se nalaze direktno na satonošama. Uokvirene rešetke mogu biti izrađene sa letom ili bez leta. Tehnološki gledano rešetke sa letom su funkcionalnije iz razloga što kroz njega pčele mogu direktno komunicirati sa prirodom bez provlačenja kroz rešetku, ali i zbog mogućnosti izletanja trutova ako na medištima nemamo pomoćna leta. Uvažavajući sve iznešene činjenice logično je da cemo se odlučiti za nabavku uokvirenih matičnih rešetki sa letom ali pre toga je potrebno još jednom sagledati pozitivne i negativne posledice pčelarenja sa ili bez rešetke, naravno na jakim intenzivnim pašama jer smo konstatovali da je na tihim pašama rešetka neophodna.

 

Intenzivna paša LR košnicom bez upotrebe matične rešetke

 

Jednostvna priprema društava za pašu. Na početku paše dodaju se medišni nastavci sa izgradenim saćem. Ako nema dovoljno izgradenog saća može se staviti 4-5 okvira sa satnim osnovama. Kada se ovaj medišni nastavak popuni sa preko 50% nektara, a u izgledu je duže trajanje paše, ispod njega treba podbaciti još jedan medišni nastavak ili polunastavak.

 

Matica često ulazi u medište i zaleže izvestan broj okvira sa medom zbog čega se bitno smanjuje količina meda za vrcanje ali i ostavlja već opisane posledice, pa kvalitet medišnog saća a samim tim i kvalitet meda koji bi se iz tog saća vrcao.

Oduzimanje okvira sa medom je veoma otežano i dugotrajno jer se mora pojedinačno vaditi svaki okvir i sa njega stresati pčele. Vrlo često se dešava da na tim okvirima i matica koja se na taj način može lako izgubiti. Vađenje okvira sa medom za vrcanje, obavlja se izvesno vreme po završetku paše, kada pčela zbog prekida paše mogu biti razdražljive, agresivne ali i sklone grabeži.

Intenzivna paša sa upotrebom matične rešetke

 

•  matica neće zalegati u medišne okvire pa će med i saće sačuvati svoju prirodnu boju i čistoću;

•  postavljanjem bežalice po završetku paše i sazrevanju meda biće omogućeno brzo i jednostavno oduzimanje mednih nastavaka.

•  Manipulacijom sa nastavcima moguće je izbeci eventualnu pojavu rojevog nagona.

 

•  u periodu pripreme društava za pašu potrebno je uložiti dodatni napor da se u društvu pronađe matica a eventualno prepakuju okviri i postavi matična rešetka.

 

Ako pčelarimo sa LR košnicom i ako smo se konačno odlučili da koristimo matičnu rešetku, priprema košnica za ovakav način pčelarenja počinje već od ranog proleća. Uslov za pripremu ove tehnologije je da na gornjem telu plodišta postoji pomoćno leglo. U ovm nastavku ce se pri kraju zime, ako smo pravilno uzimile pčele, naći i pčelinje klube. Već tada pčele ce kroz pomoćno leglo u najvećem broju i komunicirati sa prirodom. U ovom telu u blizini pomoćnog leta formiraće se i prvo leglo i kasnije širiti sve dok pčele i leglo ne popune kapacitet tog tela. Tada nećemo vršiti uobičajenu ozmenu plodišnih nastavaka već ćemo proširivanje plodišta obavljati tako što ćemo okvire sa medom a potom i okvire sa zrelim izlazećim leglom iz gornjeg nastavka spustiti u donji. Svako proširivanje legla radićemo u skladu sa količinom pčela u košnici koje treba da održavaju pravilnu mikroklimu u zoni legla ali i u skladu sa vremenskim i pašnim uslovima u tom periodu.

 

Ukoliko bismo zamenili mesta plodišnim nastavcima, uskoro bi se veliki broj mladih pčela koje nisu izletale a kasnije i novoizleženih pčela, orijentisao na leto na podnjači što nam svakako nije cilj. Uostalom u višegodišnjoj praksi uočili smo da vrlo često izmena plodišnih nastavaka može biti i kontra produktivna, ako kasniji vremenski i pašni uslovi nisu bili povoljni, zbog čega je često dolazilo do dužeg zastoja u razvoju pčelinje zajednice. Ako su ovi uslovi povoljni i ako je zajednica dovoljno razvijena matica i sama prede i zaleže okvire u donjem plodišnom nastavku.

 

Ceo postupak proširenja pčelinjeg gnezda, dodavanja okvira sa satnim osnovama kao i tehnologija pčelarenja sa matičnom rešetkom dat je u knjizi pod naslovom “Prolećni razvoj društava u LR košnicama i tehnologija pčelarenja na prolećno-letnjim pašama”.

Mileta Marković

Foto: Toma Petrović

2012.
2013.
2014.
2015.
2016.

GDE SE NALAZIMO