Uticaj varoe

POČETNA

UTICAJ VAROE NA ZDRAVSTVENO STANJE PČELA I PČELARA

Poznato je da poslednje četiri decenije varoa ne napušta svoje domaćine ili bolje rečeno svoje žrtve u našim košnicama. Od vremena kada se pojavila na našim prostorima milioni košnica ostale su bez pčela i tako na stotine pčelara dovelo u stanje socijalne i duševne patnje. Često su takva stresna stanja bila izražena i kroz teške oblike depresije i pčelara ali i clanova njegove uže porodice. Ne radi se u ovakvim slucajevima samo o materijalnim gubicima već i emocionalnim patnjama zbog izgubljene ljubavi, strasti i duhovnog zadovoljstva koje u najvećoj meri čine kvalitet života i kod mladjih a posebno kod starijih pčelara.

Sa druge strane gledano, i primenjivanje raznih hemijskih sredstava za odstranjivanje varoe iz košnica podrazumeva upotrebu posebne opreme za zaštitu zdravlja pcelara koju činezaštitne maske, rukavice, naočare i sl. Kada tako, kao kosmonauta, opremljenog pčelara u pčelinjaku vide komšije ili drugi gradani, a pogotovu ako se sa pčelinjaka širi dim sa mirisima raznih hemikalija, mada ni miris timola nije ništa prijatniji nesvesno počinju da odlaze i od pčelinjaka ali i od meda koji se sa takvog pčelinjaka prodaje. Loša prodaja meda i drugih pčelinjih proizvoda biće još jedan veliki razlog za nervozu a samim tim i za loše zdravstveno stanje pčelara. Možda ovom prilikom treba reći i to da nema bolje reklame za prodaju pčelinjih proizvoda od one koja ide od usta do usta . Kada se radi o prodaji pčelinjih proizvoda poseban značaj ima priča koja dolazi direktno sa pčelinjaka ali i duhovni i fizički izgled pčelara-prodavca bilo da se radi o prodaji na kućnom pragu, bilo da se radi o pijačnoj tezgi ili sajmskom štandu.

Dakle, na osnovu za sada prezentiranog stanja sa naših pčelinjaka, ljudski je se nadati da ce se u budućem vremenu morati pronaci zdraviji i humaniji lekovi koji će i pčele i pčelare osloboditi svih stresova kojima su do sada bili izloženi. Nada se pre svega odnosi na nauku, kada se radi o pronalaženju adekvatnih neškodljivih lekova, ali i na pčelare koji, primenom bioloških i drugih tehnoloških metoda, mogu u značajnoj meri da, ako ne u potpunosti, sprece ili bar uspore njeno umnožavanje.

Invazija varoe

Godinama u nazad, kroz naša iskustva i videnja mogli smo da primetimo da se u prirodi pod nekim nedovoljno poznatim okolnostima, ciklično, pojavljuje invazija odnosno naglo umnožavanje i porast broja jedinki pojedinih vrsta insekata.

Poslednjih godina mogli smo se uveriti u to kada se naglo umnožio gubar, biljne vaši, bubamare, ose, stršljenovi, skakavci idrugi insekti. Slično stanje vezano je i za naglo umnožavanje a samim tim i rojenje pčela ali na žalost, nekih godina i za naglo umnožavanje varoe. Ovakve pojave se teško mogu predvideti. Nekada mogu imati veze sa poremećajem prirodne ravnoteže kada odredene populacije insekata nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja ili kada se pojavi manjak ili višak hrane jedne ili druge populacije. Ako se npr. u našim košnicama nalaze pčele koje nemaju izražene higijensko-sanitarne osobine onda će varoa moći nesmetano da se kreće i po pčelama, i po saću i svim unutrašnjim površinama košnice i samim tim će moći da neometano ulazi u ćelije sa leglom i tamo se umnožava. Takodje, ako u košnici postoji prevelika količina trutovskog legla koja varoi obezbedjuje dobru ishranu, na mlečom bogatim trutovskim larvama, postojaće svi uslovi da se varoa naglo umnoži. Invazija varoe u košnici može nastati i ako pčelar prekomernim proširivanjem pčelinjeg gnezda i raznim drugim radnjama kao što je prevešavanje i zaokretanje okvira sa leglom, u cilju da se dobije više legla, u ranom prolećnom razvoju, postavljanjem ramova gradjevnjaka u tom vremenu i sl. onemoguci pčelama da na svim površinama legla održi temperaturu od 34-35 o C. U tako rashladjenom pcelinjem gnezdu pcele ce se umesto za 21 dan iz takvog legla izvoditi za 22 i 23 dana a trutovi umesto za 24 za 25 i 26 dana. Time su stvoreni uslovi da se u radilickom a posebno u trutovskom leglu varoa izleže, polno sazri, spari i po zakonu geometrijske progresije umnoži do stanja u kome ugrožava dalju egzistenciju pčelinjeg društva.

Ako bi sada, na osnovu statističkih i meteoroloških podataka u poslednjih nekoliko godina postavili neku paralelu ili poredjenjem sa brojem varoa u košnicama mogli bi jasno uočiti da je na hladnim i kišnim letima bilo neuporedivo više varoe nego na toplim i vrelim letima kao što je to bilo prošle 2017. godine kada su dnevne temperature u dugom vremenskom periodu prelazile 35-i podeok Celzijusove skale i kada varoe u košnicama skoro da nije ni bilo. Logična je pretpostvka da su pri ovim spoljnim temperaturama i temperature u košnicama bile nešto više od 35 o C što je uzrokovalo da se pčele, umesto za 21 dan izvode za 20 dana a trutovi, umesto 24 za 22 ili 23 dana. Čak i matice su se iz matičnjaka umesto 15-16 dana izvodile za 14 dana od jajeta. Zbog ovih razloga varoa u radilačkim pa i trutovskim ćelijama se nije mogla oplodjavati pa stoga nije ni bilo njenog umnožavanja.

Svojevremeno, kada sam ja poceo uciti ovaj zanat, saveti svih su bili da se pri izboru lokacije za smeštaj pcelinjaka vodi racuna da se košnice nalaze u zasenjenom prostoru. Posle nekih eksperimenata koji su vršeni poslednjih godina, pokazalo se da se varoa može uništiti i termickim putem, odnosno zagrevanjem unutrašnjosti košnice na temeraturu preko 40 o C, pa nas takvi podaci logicno usmeravaju da treba da težimo da košnice postavljamo na lokacije koje su tokom celog dana osuncune. Medjutim, tacna je i cinjenica da u pcelarenju ne možete uciniti nešto što je za pcele dobro a da pri tom ne budeneceg lošeg. U ovom konkretnom slucaju može se govoriti da te više temperature kojima su košnice izložene, posebno u letnjem periodu, mogu biti stimulator pojave prirodnog rojenja. Da ipak do prirodnog rojenja ne dodje pobrinula se, u velikoj meri, priroda jer u periodu kada imamo najintenzivniji razvoj varoe istovremeno imamo kod pcela i nagli pad instikta za prirodnim rojenjem.

Kao što smo vec rekli, pored nadanja u nauku da ce pronaci lekove koji ce uspešnije uništavati varou a biti manje stresni za pcele i pcelare obaveza je i nas pcelara da cinimo i neke druge tehnološke zahvate koji bi mogli znacajno doprineti u borbi protiv ove napasti zvane “Varoa-Jakobsoni”. Jedan od takvih tehnoloških zahvata koji sam cesto cinio i pri tom imao odlicne rezultate opisacu u daljem tekstu uz napomenu da se ovo primenjuje najviše u slucajevima velike najezde varoe kao što sam u prvom delu ovog clanka i napisao. Ovaj postupak se obavlja u sklopu aktivnosti na pripremama pcelinjih društava za uzimljavanje a odnosi se na privremeni prekid legla u košnicama.

Kada vršiti prekid legla ?

U mojoj višegodišnjoj praksi, priprema društava za uzimaljavanje pocinjala je svake godine oko 1. avgusta. Medjutim, od kada su na vojvodjanskim poljima ratari poceli sejati rane i brzo cvetajuce sorte suncokreta, priprema društava može da pocne i pre 20. jula jer se paša na suncokretu završava vec oko 15. jula. Ovako kratak period suncokretove paše sigurno ne odgovara pcelarima jer su prinosi sa ove paše sada neuporedivo manji u odnosu na predjašnje sorte, ali ovu nepovoljnost možemo iskoristiti da pcelinja društva, pre pocetka gajenja zimskih dugovecnih pcela, dovedemo u dobro zdravstveno stanje. Prema tome, postupak prekida legla i tretiranja od varoe možemo zapoceti vec od 15. do 20. jula odnosno odmah po povratku košnica sa suncokretove paše i skidanja medišnih nastavaka sa istih.

Zašto vršiti prekid legla ?

Uporište za prekid legla nalazimo u cinjenici da se oko 80% varoe nalazi u zatvorenom leglu i da je primenom bilo kakvih postupaka tretiranja prakticno nemoguce na nju uticati. Posebna teškoca leži u cinjenici da primenom hemijskih sredstava dolazi do hronicnog trovanja pcela i samim tim do skracivanja njihovog životnog veka.

Drugi razlog za prekid legla je stvaranje uslova za ogranicavanje dalje reprodukcije varoe jer u košnicama, posle stavljanja matice u kavez svakim danomima sve manje otvorenog legla. Samim tim varoa ce biti prinudjena da bude na pcelama, odakle cemo je mnogo lakše i sa manje tretiranja u maksimalno visokom procentu odstraniti iz košnice.

Glavni efekat posle obavljenog prekida legla ogleda se u boljem kvalitetu, vitalnosti i dugovecnosti zimskih pcela izleženih iz novog legla koje ce se posle izvodjenja starog legla formirati u košnici. O cemu je ovde zapravo rec? Za vreme prekida legla izvešce se više hiljada mladih pcela koje se nisu trošile na ishrani i negovanju mladog legla, dok ce strarije pcele u isto vreme uneti u košnicu velike zalihe polena i naravno nektara ako ga u prirodi ima a ako ne onda se mora obezbediti prihrana iz hranilice. Pošto ce prakticno u košnici matica biti prisutna radno raspoloženje pcela za unos iz prirode ce biti normalano. Prema tome, kada u košnici imamo hiljade mladih, vitalnih i od varoe oslobodjenih pcela sa nabujalimmlecnim žlezdama, dovoljne zalihe meda i perge kao i kvalitet jaja kakva ce nositi matica posle perioda suzdržavanja od nošenja, odgajice se novo leglo u celijama prepunim mleca i, naravno, kasnije u drugoj fazi odgajanja, kvalitetne ugljeno-hidratne i proteinske hrane. Pcele odgajene u ovim uslovima imace sposobnost odgajanja ranog prolecnog legla a produženi životni vek ovih pcela omogucice da društvo održi biološku vitalnost tokom celog proleca bez martovskog opadanja snage pcelinjeg društva. Radi uvida u dužinu životnog veka ovih pcela na mojem pcelinjaku smo u prvoj polovini septembra vršili obeležavanje mladih, iz novog legla, tek izvedenih pcela a jedan broj tih pcela nalazili smo u košnici pocetkom maja iduce godine, što znaci da je njihov životni vek trajao preko 240 dana.

Najjednostavniji nacini izvodjenja prekida legla

Slika 1.

Matica iz košnice stavlja se u normalan Bentonov kavez, kao što je na Slici 1. prikazano, gde treba da stoji 14-15 dana. Šest do sedam dana posle stavljanja matice u kavez treba pregledati košnicu na prisustvo prisilnih maticnjaka pa ukoliko ih ima treba ih porušiti. Sve vreme na mrežici kaveza sa maticom mogu se videti pcele koje hrane maticu a ako pcela nema znak je da je kvalitet matice loš i da je treba zameniti. Ovo je najbolji test ocene kvaliteta matice za nerednu sezonu.

Slika 2.

Matica iz košnice stavlja se u kavez sa maticnom rešetkom kao na Slici 2. Kavez mora imati dovoljno prostora za nesmetano kretanje matice u njemu, komunikaciju matice sa što vecim brojem pcela koje ce hraniti maticu i raznositi maticne feromone na sve clanove zaje-dnice.

U oba ova slucaja, dovoljno je da prilikom stavljanja matice u kavez u košnicu stavimo letvice natopljene amitrazom, flualinatom, kumafosom ili drugepreparate na biljnoj bazi kao što je apigard, timol i sl.

Formiranje rojeva

Ovaj postupak se svodi na klasican nacin formiranja roja iz osnovne zajednice, što znaci da se u donjem telu osnovne zajednice ostavi samo otvoreno leglo sa pripadajucim pcelama, maticom i okvirima sa dovoljnim kolicinama meda i polena. Ugornje telo iznad poklopne ili Snelgrove daske sa otvorenim letima stavice se svo zatvoreno i poluzatvoreno leglo i ostali okviri sa medom i polenom, Slika 3. Pošto ce se iz gornjeg tela sva izletnica vratiti u donje telo iskoristicemo priliku da pcele u donjem telu odmah istretiramo jer ce se sva varoa nalaziti na pcelama. Društvo u donjem telu ce nastavaiti da se normalno razvija dok ce u gornji roj posle 6-7 dana i rušenja prinudnih maticnjaka moci da se doda zreo

Slika 3.

maticnjak iz odgajivackog društva. Period dok se matica izleže, spari i pocne da nosi je dovoljan da se izvede svo staro leglo i roj istretira od varoe kao u prethodna dva slucaja. Ukoliko se u roju matica nije sparila, roju se može dodati mlada matica. U ovoj situaciji kada na pcelinjaku, u rojevima, imamo mlade oplodjene matice možemo ih spajati sa društvima u donjim plodištima gde se nalaze stare i loše matice, stim što se stare matice prethodno odstrane iz košnica. Okvirima sa mladim pcelama mogu se pojacavati slaba društva i tako, maštom kreativnog pcelara, formirati jaka i zdrava društva koja ce moci bezbolno da prezime i da na prolece odgaje nove populacije mladih prolecnih pcela.