U OČEKIVANJU NOVE PČELARSKE SEZONE
Posle trideset godina pčelarenja zaista više ne znam da li se moj odnos prema pčelama može nazvati ljubav, strast, ljudska potreba za materijalnim prihodom, sportska želja za pobedom i sl. ali je činjenica da, kako počinju prvi prolećni dani, uzbuđenje raste a adrenalin navire. Više ne osećam ni razne zdravstvene tegobe koje su tokom zime bile prisutne. Ne obraćam pažnju ni na skoro punih sedam decenija života. Svakodnevno radim na pčelinjacima i radujem se svakom lepom danu i novorascvetaloj voćki, medonosnoj biljci i pčelama na njihovim cvetovima.
Kakva ledenica – takva medenica
Svako veče slušam vremensku prognozu, mada ovim dugoročnim mnogo i ne verujem. Čini mi se da više verujem u prognoze koje su u našem narodu odvajkada postajale a one su uglavnom vezane za vremenske prilike na pojedine verske praznike koje po tom verovanju predodređuju vremenske prilike u predstojećoj poljoprivrednoj sezoni. Na Trifundan je bilo lepo vreme što obećava toplo proleće i leto a za nas pčelare od velikog značaja ima i praznik Blagovesti koji je u kalendaru 7. aprila svake godine. Do tog datuma još uvek je moguća pojava mrazeva i, naravno, promrzavanje bagrema, dok posle Blagovesti više mraza neće biti niti ga je ikad bilo. Pored verskih praznika uzdamo se i u zimsku pojavu ledenica na našim strehama jer su stari pčelari uvek iz iskustva govorili: „Kakva ledenica – takva medenica“, a ove godine, moramo priznati, bilo ih je ali ne baš koliko je trebalo.
Dakle, ako smo mi, stariji pčelari na početku sezone ovako motivisani, a još ako su nam pčele dobro izimele, čak i malo euforični, možemo li zamisliti mlade pčelarske entuzijaste sa koliko tek oni volje i energije kreću ka postizanju svojih prvih rekorda u prinosima meda i drugih pčelinjih proizvoda. Iz tako postignutih ciljeva proističu i planovi za uvećanjem svojih malih farmi, ne sumnjajući u svoje još uvek skromno iskustvo i znanje.
Nijednog trenutka ne želim da sporim visoku inteligenciju tih mladih ljudi i njihovo brzo poimanje tehnologije pčelarenja i biologije pčela ali mislim, na osnovu sopstvenog iskustva, da to nije ni blizu pojma „razumnog neznanja“, odnosno pčelarskog znanja da se zna koliko se, zapravo, ne zna. Do tada, dok se do tog nivoa ne dode, farme treba uvećavati ali sukcesivno a tek kada se taj nivo znanja i iskustva dostigne planovi mogu biti realni i ostvarivi.
Možda bi bilo poučno za mlade koji tek kreću da se bave pčelarstvom da čuju i ovu kinesku poslovicu:
• Ja slušam i zaboravljam;
• Ja gledam i pamtim;
• Ja radim i shvatam.
Jedno je, međutim, sigurno. Cilj treba postaviti i ka njemu se kretati. On treba da je dovoljno visok da u čoveku probudi uspavanu energiju ali ne i previsok jer takav cilj može da bude poguban. Do cilja se u pčelarenju sigurno ne može stići liftom već isključivo stepenicama. Tako sam i ja ka svom cilju išao stepenicu po stepenicu pa kada se na nekoj okliznem ona mi je posle služila kao novo iskustvo ili bolje rečeno odskočna daska na putu ka vrhu ako taj vrh uopšte i postoji jer što se više penjem vidici se sve više otvaraju i ciljevi postaju sve viši. Na tom svom putu padanja i ustajanja trebalo mi je preko 20 godina da bih konačno mogao da ispunjavam svoje relativno visoke godišnje planove proizvodnje matica, matičnjaka, mleča i meda. Ovo poslednje pod uslovom da je godina medna, a sve to sa 300 dobro negovanih pčelinjih društava u LR košnicama. Pri ovome moram da dodam i činjenicu da sam ove ciljeve možda mogao i pre da dostignem da se tri do četiri godine nisam zanosio tehnologijama dvojnog, dvomatičnog, bezmetičnog i drugim tehnologijama pčelarenja koje su kroz razne literature i predavanja obećavale basnoslovne prinose. Ove tehnologije u mojoj praksi pokazale su se kao prazne priče u koje je mnogo mladih pčelara poverovalo pa medju njima i ja, kao mlad pčelar, nisam bio izuzetak.
Ako se sada vratimo na prolečno oduševljenje zbog početka nove pčelarske sezone i konačno usvojen pristup da se do uspeha može doći samo ako se ide korak po korak, to isto važi i za tehnologiju razvoja pčelinjih društava koji isto tako mora biti postepen i u skladu sa snagom društava i vremenskim okolnostima.
Borba za što više legla – ali kakvog kvaliteta?
Svi mi pčelari želimo da u našim košnicama imamo što više legla. Zbog toga, već na startu prolećnog razvoja društava (mart, april), trudimo se da prostor za zaleganje matice konstantno proširujemo. Međutim, pitanje je da li te radnje pravovremeno i pravilno izvodimo. Koliko je npr. dobar tehnološki zahvat da se plodišno telo kada u nejmu ima 4-5 okvira legla, smeštenog na prednjoj strani košnice, do leta, zaokrenemo za 180 o i tako se leglo nadje u zadnjem delu a med na prednjem delu do leta. Pošto pčele ne trpe med u blizini leta sklanjaće ga i umesto njega na tim površinama okvira formirati leglo. Možda bi još rizičniji zahvat bio ako bi 2 naizmenična okvira sa leglom zaokrenuli dok bi ostali okviri sa leglom ostali u prethodnoj poziciji. U prvom slučaju leglo bi se našlo u mnogo nepovoljnijim mikroklimatskim uslovima dok bi u drugom slučaju pčelinje društvo bilom potpuno razbijeno. Ne sporim da se takvim radnjama može dobiti više legla ali je pitanje kakvog kvaliteta. Činjenica je da se pčele iz legla izvode 21. i eventualno 22. dana ali ako nije gajeno i negovano u adekvatnim mikroklimatskim uslovima može se desiti da to bude 24. ili cak 25. dana. Sličan je slučaj i sa matičnjacima gajenim u sličnim uslovima, iz kojih se mlade matice, umesto 15.-16. dana izvedu 17.-18. dana. Takve matice ce sigurno biti lošijeg kvaliteta, kasnice u sparivanju, ako se uopšte i spare, a takve matice ce sigurno ici u tihu zamenu. Činjenica je, takođe, da ako u odgajivačkom društvu umesto 20 odgajamo 40 matičnjaka da ce oni biti slabije hranjeni i toplotno izolovani a samim tim biće i lošijeg kvaliteta od kvaliteta duplo manje gajenih matičnjaka. Analogno iznesenim činjenicama možemo zaključiti da veća površina legla ne znači i dobijanje pčela radilica koje će biti vitalnije, duže živeti i doneti više meda.
Isti ili slični negativni efekti mogu se dobiti i prekomernim i nepravovre-menim priširivanjem pčelinjeg gnezda dodavanjem okvira sa satnim osnovama. Izraz pravovremeno proširivanje ipak je rezervisan za iskusnije pčelare koji mogu pravilno proceniti snagu pčelinjeg društva kroz kolicinu pčela, njihovu starosnu strukturu, dovoljnu količinu unosa polena i nektara iz prirode i naravno pouzdanu vremensku prognozu za narednih nekolikom dana. Posebno je važno napomenuti da u košnici, prilikom dodavanja okvira sa satnim osnovama, treba da ima dovoljno pčela starosti od 12 – 18 dana jer su one najproduktivnije na lučenju voska. Takođe, treba imati na umu da značajniji prirast novoizleženih pčela u odnosu na odumiranje starih-zimskih pčela počinje tek u prvoj polovini aprila. U normalnim klimatskim uslovima tada se završava cvetanje dženerike a počinje da cveta rana šljiva, trešnja, višnja, vrba a nešto kasnije, ako su na vreme posejane stižu i sejane biljke kao što su uljana repica, perko i još kasnije heljda.
Višnja
Maslačak
Uljana repica
Heljda i esparzeta
Kada se radi o LR ili drugim sličnim tipovima košnica, zamena mesta plodišnih tela zavređuje poseban oprez. Ako se ta radnja preuranjeno izvrši može izazvati veliki zastoj u razvoju pčelinjeg društva. Ipak je najbolje sačekati da matica zaleže dva do tri okvira u donjem telu pa tek onda izvršiti zamenu mesta plodišnim telima.
Pre prevešavanja okvira sa leglom iz jednog tela u drugo, kod LR i sličnih košnica, treba izvršiti dobru procenu količine pčela u košnici da u slučaju zahlađenja mogu dobro zaštititi prevešane okvire sa leglom jer bi u suprotnom moglo doći do njegovog prehlađivanja ili čak do potpunog propadanja kako je to i bio slučaj na pojedinim pčelinjacima prošle godine.
Najkraće rečeno, za sve opisane i druge slične tehnološke zahvate koji imaju za cilj proširivanje prostora u košnici radi dobijanja više legla u prolećnom preiodu, kada su vremenske prilike nestabilne potreban je veliki oprez. Kod mladih pčelara, željnih da im se društva što pre razviju potrebna je prethodna konsultacija sa iskusnim pčelarima.
Tretiranjem pčela od varoe u vreme prolečnog razvoja može takođe usporiti razvoj legla a posebno ako se u gnezdo stave letvice natopljene hemijskim sredstvima. Po nekim istraživanjima količina legla u ovom slučaju može da bude i za 20% manja nego što bi u normalnim uslovima bila.
Prerano, a pogotovo preterano prihranjivanje šećernim sirupom može veoma često biti i kontra produktivno. Naše pčele imaju svoj urodeni instikt brzog prolećnog razvoja i dovoljno je da u košnici ima 8-10 kg meda i uz dobar unos polena i dobru maticu društvo može do početka bagremove paše dostići svoj biološki maksimum.
Umesto zakljčka
Cilj pisanja ovog članka, kao što se iz uvodnog dela vidi, je da pesimiste i nedovoljno ambiciozne mlade ljude pokrene iz letargije i apatije i da u pčelarenju nađu rešenja za mnoga životna pitanja i poboljšanje kvaliteta života, a preambiciozne i preterane optimiste upozori na ove i mnoge druge moguće greške a samim tim i padove kroz koje sam i sam na svom putu ka uspešnom pčelarenju prolazio.
Marković Mileta
J A B U Č J E
014 74581 i 064 1917333
mileta .pcelar@gmail.com
www.maticnjak.com
Foto: Toma Petrović
|
