O maticama

POČETNA

O MATICAMA

- što ste znali ili želite da znate –

Dolazi zima, pčele miruju a pčelari se posvećuju čitanju pčelarske literature, odlaze na predavanja, debatne klubove, posećuju sajmove pčelarstva i tako pored pripremanja pčelarske opreme u svojim radionicama, obnavljaju znanje i uče neke nove pristupe pčelarenju uključujući i poredeći svoja iskustva i ideje sa iskustvima drugih pčelara.

Zajednički cilj svima je da u sledećoj sezoni izbegnu greške iz prethodne godine. Sama po sebi nameću se pitanja: da li se mogao izbeći visoki procenat prirodnog rojenja društava, da li su matice bile dobre, možda i tip košnica sa kojima se pčelari nije najbolje rešenje, da li postoje bolje lokacije za seobe od onih koje već koristimo a već tehnologija pčelarenja je uvek tema za duboko razmišljanje pčelara ?!

Obzirom da je moja glavna pčelarska delatnost, pored proizvodnje meda i mleča, odgajanje matica pokušaću u ovom članku da nešto više kažem o tom segmentu poznavanja pčelarenja. Nadam se da će to izvesnom broju pčelara pomoći da bolje sagledaju funkciju, osobine i ponašanje matica a sve u cilju da im narednih sezona posvete više pažnje i tako, u pčelarskoj proizvodnji, ostvare bolje rezultate nego što su da sada ostvarivali.

Na samom početku citiraću aksiom našeg, ali i svetski priznatog stručnjaka u pčelarstvu prof. Dr Jovana Kulinčevića:

“Uspeh ili neuspeh pčelinjeg društva za vreme proizvodne sezone u najvećoj meri zavisi od matice. Ta međuzavisnost je toliko uska da svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, neće mnogo pomoći ako je matica loša.”

Uloga matice u pčelinjem društvu

• Matica je majka svih clanova pčelinjeg društva;

• Matica prenosi na potomke:

- boju prstenova na zadku;

- dužinu rilice;

- mirnoću:

Mlada matica standardnih dimenzija

- sklonost ka rojenju;

- sklonost ka grabeži;

- higijensko sanitarne osobine;

- vrednoću, marljivost na sakupljanju nektara, polena, propolisa i

na lučenju voska i mleča.

Te osobine je nasledila od svojih predaka a u svojoj semenoj kesi čuva i osobine trutova koji su je oplodili.

Pored osobina i ponašanja njenih pčela kvalitet legla je veoma značajan za ocenu kvaliteta matice.

Životni vek matice

Text Box: Kompaktno – cebasto leglo znak dobre matice

• Matica može da živi samo jedan minut ako je zamreženi deo kaveza sa maticom izložen sunčevim zracima;

• Može da živi samo pet minuta ako se kavez sa maticom drži na temperaturi manjoj od 10 C;

• Matica bez pčela u normalnim temperaturnim uslovima može da živi samo 2-3 dana;

• U pratnji pčela, npr. u kavezu za matice, matica može da živi do 15 dana, ali je najbolje maticu što pre dodati u pčelinje društvo;

• Matica se uspešno može i do 15 dana čuvati i u banci matica;

• U pčelinjem društvu matica može živeti pet i više godina;

• Prve dve godine matica obilno nosi a zatim joj moć nošenja naglo opada, posebno ako je egzistirala u jakim društvima;

• Maticu, po pravilu, ostavljamo samo dve godine a zatim je zamenjujemo.

Nosivost matice

• Matica počne nositi jaja pri kraju zime i nosi do kasne jeseni

• Krajem aprila pa do polovine juna nošenje matice je najintenzivnije i iznosi preko 2.000 jaja na dan

• U celoj sezoni matica snese od 150 do 250 hiljada jaja

• U svom životnom veku matica je u stanju da snese toliku količinu jaja da ona po težini nekoliko puta prevazilaze njenu sopstvenu težinu.

Prilog : Nosivost dobre matice za vreme prolećnog razvoja društva

Ukoliko se za bagremovu pašu žele imati maksimalno razvijena društva treba podatke merenja na svijim pčelinjacima uporediti sa dole datim podacima:

1. april:

- 10 LR okvira h 2000 pčela ˜ 20 hiljada pčela

- 4,6 LR okvira punih legla ˜ 30 hiljada ćelija legla (75 dm2 saća)

Najčešće se ova površina legla nalazi na 6-7 okvira LR košnice ili na 4-5 okvira DB košnica ali se radi lakše obrade podataka i mogućnosti upoređivanja ove površine preračunavaju na pune okvire. Kod određivanja brojnog stanja pčela uzimaju se podaci da na jednom LR okviru gusto zapo-sednutom pčelama ima ˜ 2.000 , dok na DB okviru ima ˜ 2.500 pčela . Ukoliko se merenje vrši za vreme izleta pčela računa se da se 1/3 ukupnog broja pčela nalazi napolju a 2/3 u košnici.

Pri ovakvom stanju u košnici može se izračunati da je prosečna nosivost matice u periodu od 10. marta do 1. aprila bila ˜ 1.445 jaja na dan.

1. maj:

- 15 LR okvira h 2.000 pčela ˜ 30.000 pčela

- 7,4 LR okvira punih legla ˜ 48 hiljada ćelija legla (120 dm2 saća)

- Ovi podaci nam govore da jeprosečna nosivost matice od 10. aprila do 1. maja iznosila ˜ 2.320 jaja na dan.

Prateći ovakav tempo nošenja matice, odumiranja starih pčela, čiji je životni vek u tom periodu ˜ 35 dana , i izvođenja mladih pčela lako je izračunati da će u periodu od 1. - 15. maja dnevni prirast društva biti ˜ 1.500 pčela . Ukupan broj pčela 15. maja, kada u većini naših krajeva počinje medenje bagrema biće ˜ 52.000 . Zbog intenzivnog unosa nektara doći ce do delimične blokade plodišta tako da će se od negovanja legla osloboditi još 7-8 hiljada pčela . Tako će u periodu maksimalnog medenja bagrema u košnici biti ˜ 60.000 pčela . Prema svim objavljenim rezultatima merenja ovakva društva daju maksimalno moguće prinose a da se pri tom ne remeti njihova biološka stabilnost i održanje snage za naredne paše.

Izvodenje matice iz matičnjaka, sparivanje i ponašanje matice i pčela u tom periodu

• Matica se iz maticnjaka izleže u periodu od 14-16 dana ako se računa od vremena snešenog jajeta ili 10-12 dana od presadene 12-to časovne larve;

• Kad matica u matičnjaku sazri ona progriza otvor na vrhu matičnjaka (može i sa strane ako je vrh matičnjaka naliven sa dosta voska) i proturi svoju rilicu gde je pčele hrane još nekoliko sati dok joj hitine potpuno ne očvrsnu a zatim izlazi iz matičnjaka;

• Prvi dan se obicno nalazi na saću okvira gde se iz matičnjaka izvela;

• Treći – četvrti dan po izleganju pčele već postaju agresivne prema matici terajući je na sparivanje;

• Peti-šesti-sedmi dan za vreme lepog vremena izmedu 14 i 18 časova matica više puta izleće na sparivanje;

• Dva do tri dana po sparivanju matica počinje da nosi;

• 14 dana po izvođenju matice se mogu sakupljati.

Napomena: Od drugog dana po izleganju pa do 14-og dana oplodnjak, nukleus, ili roj ne sme se otvarati i pčele uznemiravati jer može da dođe do klupčanja matice.

Obeležavanje matica

Prakticno iskustvo nam govori da obeležavanje matica ima veliku svrhu i potrebu. Kada su matice obeležene lakše je pratiti njihovu starost i lakše se pronalaze u košnicama.

Na prikazanim fotografijama može se videti ceo postupak ručnog hvatanja i obeležavanja matica. Nedovoljno obučeni pčelari rutinu obeležavanja mogu steći tako što ce prethodno vežbati obeležavanje trutova.

Ovaj postupak je u redu ako se matice posle obeležavanja stavljaju u kaveze ali ako se matice obeležavaju i vraćaju u svoje košnice izmedu svaka dva postupka obeležavanja treba oprati prste jer se tako feromoni sa jedne matice prenose na drugu pa će je sopstvene pčele klupčati a nekada i ubiti.

Kada vršiti zamenu matice u društvu

15. maj – 15. jun: U ovom periodu nije poželjno vršiti zamenu matica u jakim društvima jer u tom periodu stara matica postiže svoju maksimalnu nosivost i ako se tada umesto nje doda mlada matica koja nije prethodno postigla približnu nosivost može doći do njene tihe zamene. Ovo stanje u košnici se naziva biološka neravnoteža.

15. jun – 15. avgust: Ovo je najoptimalniji period za zamene matica jer su ispunjeni osnovni uslovi za uspešnog tog postupka:

• Stare matice u ovom perodu značajno smanjuju svoju nosivost;

• U prirodi postoje solidni pašni uslovi;

• Vremenski uslovi su relativno stabilni.

15. avgust – 1. septembar: U ovom periodu vec se primećuje nedostak

vitalnih trutova pa je samim tim problematičan i kvalitet sparivanja mladih matica. Takode, u ovom periodu su i pašni uslovi veoma siromašni pa je samim tim i procenat prijema matica slabiji.

U vezi ove teme treba napomenuti da bilo koji postupak zamene matica se primeni da postoji pravilo:

Posle dodavanja kaveza sa maticom, najmanje osam dana košnica se ne otvara i ni na koji način u tom periodu ne uznemirava. Ukoliko nema nikakve paše može se jedino pažljivo prihranjivati . U suprotnom novododata matica ce biti uklupčana a vrlo često i ubijena. Izuzetak su rojevi bez starih pčela i otvorenog legla gde se kontrola prijema matice može obaviti 4-5 dana od dana dodavanja.

Kada se pojavljuje tiha zamena matica?

• U roku od mesec dana, ako se matica izvela iz prehladenog matičnjaka;

• U roku od 6-12 meseci, ako je nedovoljno oplođena;

• U neodredeno vreme, ako je stara, bolesna ili ima takvu genetsku predispoziciju;

• Ako je uklupčavana i samim tim i oštećena: prilikom prijema u društvo, seobe pod nepovoljnim uslovima (jaki potresi i nedovoljna ventilacija košnica), u košnicama u kojima je bilo naleta pčela, grabeži ili zbog neadekvatne primene lekova protiv varoe.

Kako i kada se dešava da u košnici nestane matica a da pčele ne izgrade matičnjake

• Zbog začepljenja jajovoda matica prestaje da nosi jaja ;

• Svojim prisustvom u košnici i lučenjem feromona matica sprečava pčele da grade matičnjake ;

• Otvorenog legla za sedam dana nestane a matica zbog bolesti (najčešće nozeme) ugine ;

• Kada nestane i zatvorenog legla pojavljuju se lažne matice .

Pojava lažnih matica

• Vrlo često, kada čekamo da se u košnici spari matica iz rojevog matičnjaka, matičnjaka tihe zamene, dodatnog ili prisilnog matičnjaka, a posle neuspelog sparivanja mlade matice, u košnici se pojavljuju lažne matice odnosno pčele kojima su se razvili jajnici i koje nose neoplodena, trutovska jaja;

• To leglo ćemo prepoznati tako što u početnom stadijumu jaja se nalaze na zidovima celije i ima ih više u jednoj ćeliji dok u poodmakloj fazi imamo nekompaktno zatvoreno trutovsko leglo;

• Dodavanje sparene matice u takva društva je 100% neuspešno;

• Dodavanje zrelog matičnjaka je uspešno u 60% slučajeva;

• Spajanje sa slabijim rojem je često neuspešno jer se dešava da pčele ubiju maticu i u tom roju;

• Spajanje sa vrlo jakim društvom je uspešno 100%;

• Istresanje pčela 100-500 metara je neuspešno jer i lažne matice lete a na mestu istresanja ostaju samo mlade pčele koje još ne lete;

• Istresanje pčela u praznu košnicu gde su prethodno oduzeti svi ramovi sa leglom, medom i polenom, a dodati okviri sa praznim saćem, i držanje u tako praznoj košnici, sa obezbedenom ventilacijom, 48 casova a zatim dodavanje matice je 100% uspešno.

Sezonska potražnja matica u Srbiji

• Po podacima SPOS-a i veterinarskih ustanova u Srbiji zvanično registrovanih košnica sa “pločicama” ima preko 650.000 a neregistrovanih još » 30%;

• To znači, ako se svake dve godine menjaju matice, da je Srbiji godišnje potrebno proizvesti (odgajiti) preko 300 hiljada mladih matica;

• Postupci samoizmene matica iz rojevih, prisilnih i matičnjaka tihe zamene su se u praksi pokazali kao nepouzdani jer je sparivanje tih matica vrlo često neuspešno. Posebno je ovaj način neuspešan kada se radi o kontejnerskom i paletnom nacinu pčelarenja gde su košnice gusto zbijene jedna uz drugu;

• Iz ovih podataka proizilazi da u Srbiji nemamo dovoljno veliku proizvodnju kvalitetnih matica i da se samim tim otvara veliki tržišni prosotr za mlade, sa tehnikom odgajanja matica, dobro upoznatih pčelara.

Vansezonska potražnja matica

• Veliki broj pčelara van sezone odgajanja i sparivanja matica, u septembru, oktobru čak i u novembru a najviše u prolećnim mesecima potražuje matice;

• U tim vremenskim periodima jedini, do sada poznati postupak, je da se matice mogu čuvati u nukleusima ili manjim pčelinjim zajednicama;

• To iziskuje odredene investicije i radnje u toku sezone ali to je jedini način da pčelari sačuvaju matice za vansezonske intervencije.

Naša rasa pčela

Zahvaljujuci najviše dugogodišnjem radu na odabiranju, selekciji i merenjima “Apicentra” i velikim doprinosima Poljoprivrednog i Ve-terinarskog fakulteta i drugim naučnim radnicima u Srbiji imamo u visokom procentu čistu srpsku rasu “karnike” koja daje odlične rezultate na celom prostoru Srbije. Zbog toga ne treba unositi rase i sojeve matica iz drugih zemalja a to je našim zakonom i zabranjeno.

Sa donošenjem matica iz drugih zemalja mogu se doneti i bolesti pčela kojih za sada nema u našoj zemlji kao npr. akaroza i mala košnicna buba koja je već stigla“ do Italije.

Mileta Marković

J A B U Č J E

064 19 17 333 014 74 581

mileta.pcelar@gmail.com

www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrović