Neke aktivnosti . . .

POČETNA

NEKE AKTIVNOSTI I PONAŠANJA PČELA

Uspeh u pčelarstvu zavisi od pravilne primene znanja o organizaciji, razvoju i ponašanju pčelinjeg društva u odnosu na spoljnu sredinu koja je pod uticajem vremenskih promena i prisustva nektarne i polenske paše. U pčelarstvu nije moguće koristiti kruta pravila ili preciznu rutinu. Nikada dve pčelarske sezone nisu iste, a onaj pčelar koji dobro poznaje osobine i aktivnosti pčela, kao i načine kojima pčelinje društvo reaguje na njenu okolinu, taj će najverovatnije i uspeti u tom poslu.

Pri racionalnom radu sa pčelinjim društvom, postoje praktične radnje koje ne dolaze jednim prirodnim redosledom u svakoj sezoni, već moraju biti primenjene kada uslovi zahtevaju njihovo obavljanje. Svaka od ovih radnji je važna i bitna za dobrobit pčelinjeg društva i obezbedivanje maksimalnog prinosa željenih pčelinjih proizvoda.

Aktivnosti medonosne pčele su oduvek fascinirale čoveka. Izraz „radan kao pčela“ je sasvim prigodan da opiše beskrajne aktivnosti koje se nastavljaju dan i noć unutar košnice. Najveći deo onog što se dogada unutar pčelinjeg društva ostao je skriven od čoveka hiljadama godina, zato što su pčele normalno gradile svoja gnezda u mračnim šupljinama sa malim ulaznim otvorima, kao što je to kod šupljeg drveta i tako je ometano direktno osmatranje unutrašnjosti gnezda. Međutim, konstrukcijom opservacione košnice sa staklenim zidovima omogućeno je da se zaista vide sve aktivnosti unutar pčelinjeg društva. Neko bi pretpostavio da bi se najveći deo preostalih pitanja koja se odnose na aktivnosti pčela mogao rešiti sa tako zgodnim uređajem kao što je staklena košnica. Ali što se više podataka pribavljalo, to se veći broj pitanja postavljao. Ovo je samo služilo da čoveka učini još više zainteresovanim za sva vrste pčelinje aktivnosti.

Dr Norman E . Gari , prof. za entomologiju Univerziteta u Kaliforniji u 50 naučnih i popularnih publikacija izneo je svoja istraživanja o aktivnostima pčela, pa ću na osnovu tih radova u ovom članku ukratko preneti neka najinteresantnija zapažanja a koja su ujedno osnova za primenu pravilne tehnologije u proizvodnji željenih pčelinjih proizvoda.

Aktivnosti pčela unutar košnice

Mlade pčele radilice su sklone da ostaju u košnici prve dve tri nedelje života. Posle toga postaju aktivne u sakupljanju izvan košnice za vreme preostalih dve do tri nedelje svoga života. Za vreme prva tri dana pošto su se izlegle, mlade pčele uglavnom čiste celije iz kojih su se pčele izvele. U roku od jednog dana po izvođenju, one počinju da hrane larve, posebno one starije od tri dana. Kada su približno stare izmedu 6 i 12 dana one počinju da hrane larve mlade od tri dana. Za vreme treće nedelje života njihove aktivnosti postaju raznovrsnije. Takođe se pčele ove starosti mogu videti da čiste otpatke i mrtve pčele iz košnice, da grade saće, rade na dozrevanju nektara, lepe propolis i prihvataju nektar od sabiračica koje se vraćaju iz polja. Na kraju treće nedelje neke od pčela radilica postaju stražarice.

Pčele svih starosti su aktivno ili pasivno uklučene u regulisanje temperature unutar košnice. Temperatura dela košnice gde je leglo, izuzetno je konstantna i iznosi 34-35 o S. Pčele mogu smanjiti temperaturu lepezanjem, isparava-njem vode, razilaženjem po košnici (suprotno uklupčavanju) i stvaranjem brade na letu. Povećanje temperature pčele postižu otpuštanje toplote iz procesa prometa materija kroz aktivnosti mišica, kombinovano sa stvaranjem kompaktnog klubeta.

Aktivnosti na gradnji saća

Gradnja saća i izvođenje pčela ispunjavaju osnovne biološke potrebe pčelinjeg društva. Vosak luče voštane žlezde pčela radilica. Ove žlezde su najrazvijenije i najproduktivnije kod pčela starih od 12 do 18 dana. Vosak se izlučuje pri relativno visokoj temperaturi od 33 do 36 o C nakon upotrebe prilično velike količine meda i polena.

Ako sada pogledamo aktivnost pčela unutar košnice videćemo da uglavnom mlade pčele starosti do 12 dana hrane mlado leglo. Pčele starije od 12 dana se pri tom potiskuju na krajnje okvire do legla, gde je idealno mesto da se postavi okvir sa satnom osnovom. Naravno da pre postavljanja okvira sa satnom osnovom, treba imati u vidu prisustvo dovoljnog broja pčela u tom delu košnice i spoljne vremenske uslove da bi bila obezbeđena temperatura pri kojoj pčele mogu lučiti vosak. Preduslov za produktivno lučenje voska je svakako prisustvo nektarske a posebno polenske paše.

Aktivnosti pčela na sakupljanju, smeštaju i sazrevanju nektara

Nektar je nagrada biljaka pčelama i drugim insektima kao nadoknada za njihovu apsolutno neophodnu uslugu u oprašivanju. Nektar se sastoji od šećera i vode, ali odnos ovih sastojaka široko varira.

Vid i miris omogućavaju pčelama da pronađu izvore polena i nektara. Sabiračice natovarene nektarom ulaze u košnicu i predaju svoj tovar kućnim pčelama koje ga preraduju i smeštaju u prazne ćelije. U dobijanju meda od nektara učestvuju dva sasvim različita procesa: jedan dovodi do hemijske promene u šećeru a drugi se završava fizičkom promenom pri kojoj se eliminiše suvišna voda. Pod uticajem enzima invertaze, saharoza se pretvara u proste šećere, glukozu i fruktozu (grožđani i voćni šecer). Kada je med „zreo“ zatvara se u ćelijama voštanim poklopčićima.

Kada nektar brzo pridolazi, a posebno ako je redak, kućne pčele ga ne sprovode uvek kroz kompletan proces sazrevanja. Umesto da smeste ceo tovar u jednu ćeliju, kućne pčele ga često raspodele stavljajući male kapljice na gornji zid ćelije. Viseća kapljica je izložena maksimalnom isparavanju suvišne vode. Ponekad takve kapljice koje „vise da se suše“ mogu biti viđene u medištima ali se obično u najvećem broju nalaze u ćelijama unutar gnezda sa leglom, gde je vazduh posebno topao i suv. Isto tako ove kapljice se mogu naći u ćelijama koje sadrže jaja i mlade larve. Kasnije ove kapljice budu sakupljene, podvrgnute procesu sazrevanja, invertovanja i prenošenja u medište. Od 3 do 5 dana po unosu med je zreo. Spoljni faktori kao što je vlažnost vazduha, temperatura, strujanje suvih ili vlažnih vetrova znatno utiču na brzinu sazrevanja meda.

Aktivnosti pri prikupljanju i smeštaju polena

Napredak pčelinjeg društva za vreme sezone proizvodnje legla zavisi isto toliko od polena kao i od meda. Polen je praktično jedini izvor belančevina, masnih materija, minerala i vitamina koji su neophodni za proizvodnju hrane za larve i za razvoj tek izleženih pčela. Kada pčele posećuju cvetove u kojima se nalazi nektar i polen u isto vreme, znatan broj sabiračica uzimaju oboje. Od ukupno 1.300 praćenih pčela, 25% su sakupljale samo polen, 58% isključivo nektar, dok su 17% sakupljale oboje za vreme istog izleta. Posmatranjem je zapaženo vrlo interesantno ponašanje pčela-sabiračica polena, posle unosa polena u košnicu. Posmatrač će verovatno biti zadivljen ponašanjem, odnosno pronalaženjem u mraku odgovarajuće ćelije, koja već sadrži istu vrstu polena.

Kućne pčela mrve i gnječe donešene grudve polena dodajući im pri tom med i svoju pljuvačku. Polen smešten i konzerviran na ovaj način zove se perga ili „pčelinji hleb“.

Aktivnosti na sakupljanju i smeštaju vode

Voda se sakuplja i upotrebljava u prvom redu za razređivanje meda kao hrane za larve i u svrhu hlađenja i vlaženja unutrašnjih zidova košnice. Unos vode u košnicu prestaje kada počne unos nektara u većim količinama. Pčele radilice i matice koje se nalaze u kavezima sa šećernim testom, rado uzimaju vodu ako im se ponudi i žive duže nego one koje nemaju vodu. Ovo ukazuje da je i odraslim pčelama potrebna voda.

Vodu u košnicama najčešće čuva određen broj pčela u svojim mednim želudcima pomešanu sa medom. Ponekad male količine ovako razblaženog meda smeštaju se u blizini legla. Ova vrsta ponašanja objašnjava najveći deo onih zagonetnih primera u kojima pčelari, u rano proleće nalaze nešto što im se čini novim medom i ako je poznato da tada nema nektara u prirodi.

Za najača društva u razvoju potrebno je u bespašnom periodu oko pola litra vode a da bi se ta količina donela u košnicu potrebno je celodnevno angažovanje oko 500 pčela vodonoša.

Saznanje iz ovog, ali drugih tekstova koji tretiraju ovu oblast, mogu nam u velikoj meri koristiti da bolje upoznamo aktivnosti i ponašanja pčela radilica, matice i trutova i da tek na osnovu tih saznanja uspostavimo pravilnu tehnologiju proizvodnje željenih pčelinjih proizvoda. Nedovoljno poznavanje ove oblasti i težnji za ostvarivanjem što većih prinosa može nam doneti veliko razočarenje i mnogo više štete nego koristi.

Mileta Marković

Foto: Toma Petrović