Kako uspešno zameniti maticu

POČETNA

MOGUCA TEHNOLOGIJA PCELARENJA NA PROLECNO-LETNJIM

PAŠAMA SA LR KOŠNICAMA

Najviše dilema i protivrecnosti kod pcelara izazivaju tekstovi pisani na temu tehnologije pcelarenja bez obzira o kojem tipu košnica se radi. Teško se i skoro nikada ne može postici potpuni sklad izmedu ciljeva kojima ce se zadovoljiti svi biološki zahtevi pcelinjeg društva i ekonomski zahtevipcelara. Svesni te cinjenice, veliki broj pcelara se ustrucava da o ovoj temi piše svoje clanke, a opet takvi tekstovi su citaocima „Pcelara“ potrebni.

Ipak cu, bez obzira na eventualne primedbe, na ovu temu izneti svoje iskustvo i saznanja u nadi da ce nekim pcelarima poslužiti kao osnov za iznalaženje ili dogradnju sopstvene tehnike pcelarenja, a ako ne ni to, tada može poslužiti kao potvrda ispravnosti sopstvene tehnike pcalarenja.

Ako smo, dakle, imali uspešno izimljavanje a potom i noramlan prolecni razvoj pcelinjih društava, tada vec oko 1. maja u LR košnicama treba da ima na oko 10 okvira legla, odnosno približno 50.000 zaleženih celija i oko 40.000 pcela. Od tada, koristeci podatke o zaleganju matice u prethodnom periodu i odumiranju pcela izleženih pre tog perioda, možemo ocekivati nagli prirast pcela u košnici pa cak i preko hiljadu pcela dnevno. Takva društva oko 15. maja treba da imaju izmedu 50 i 60 hiljada pcela što je biološki maksimum jednog pcelinjeg društva naše rase pcela.

Vec od 1. maja u pojedinim krajevima naše zemlje, pa i u mojem Jabucju, na bagremu se pojavljuju prvi beli cvetovi, nagoveštavajuci brzi dolazak bagremove paše. To podrazumeva da u naredna 2-3 dana treba dodati nastavke za med dok su neki to ucinili još za vreme vocne paše. Tri-cetiri dana nakon intezivnijeg medenja bagrema od preko 2-3 kilograma na dan ocekujemo da se od unetog meda i dogradnje saca zabeli sace i u medištima. Možemo li ocekivati da ce pcele u svim košnicama nakon popunjavanja plodišta zaposesti i medišta? Sigurno ne. To se kod izvesnog broja društava, bez obzira na njihovu biološku snagu nece dogoditi, pa cak ni za vreme maksimalnih dnevnih unosa nekatara. Zbog prenatrpanosti plodišta nektarom i pcelama, ne može se ništa drugo ocekivati osim drasticnog smanjenja unosa i izgradnje rojevih maticnjaka. Takvo ponašanje pcela u pojedninim društvima na možemo drugacije okarakterisati nego kao njihove genetski nasledne osobine. Da bi predupredili dolazak društava u takva stanja, pcelarima ne preostaje ništa drugo nego da iz plodišta podižu okvire sa medom u medište i tako pcele „izvuku“ u medište. Tom radnjom se rizikuje nekoliko pojava koje mogu biti problematicne za kvalitet meda iscedenog iz tog medišta. Kao najbezbolnija posledica ovakvog pristupa može biti promena boje bagremovog meda kao i mnogo brža kristalizacija jer je u prevešanim okvirima bilo i vocnog meda koji jako brzo kristališe. Kao teža posledica može se desiti da se u iscedenom medu iz takvog medišta nadu rezidui preparata kojima su pcele tretirane od varoe ili nozeme. Cinjenica je da naš med sve više osvaja evropsko tržište a koliko sam informisan treba uskoro da stigne i do japanskog. Njihove laboratorije su sigurno veoma precizne, pa nebi smeli ništa rizikovati ako hocemo da ta tržišta na duže vreme sacuvamo.

Kao mnogo teža posledica, u izvesnim slucajevima, može se desiti i pojava antibiotika u medu, iako pcelar nije koristio antibiotike u lecenju svojih društava. Takva informacija je ipak nezvanicno prisutna medu pcelarima i ukoliko se to nekome desi, može kod pojedninih savesnih pcelara izazvati vrlo velike traume i zbog materijalnog gubitka zbog neprodatog meda ili višestruko niže prodajne cene, a posebno zbog gubljenja pcelarskog ugleda. Kako se to može desiti verovatno je tema za odgovorna lica iz oblasti zaštite bilja, a za mene je dovoljna informacija da se u nekim poljoprivrednim apotekama mogu kupiti preparati koji sadrže antibiotik „streptomicin“. Ovim preparatom se prskaju kruške, jabuke i dunje da bi ih zaštitili od „ervinije“ (bakterijska plamenjaca). Pretpostavljam da se cesto nestrucnom prodajom i upotrebom mogu koristiti i za druge vocne kulture. Niko od pcelara ne može biti siguran da pcele, za koje ovi preparati nisu otrovni, nece iz plodišta preneti u medište izvesnu kolicinu kontaminiranog meda, ali bar ce nam savest biti cista da to nismo sami svojim tehnološkim zahvatima ucinili. Zbog navedenih okolnosti proizilazi cinjenica da se vocni med nebi smeo naci u bagremovom medu, bilo da ga pcelar fizicki prenosi svojom tehnikom pcelarenja, bilo da se taj med nalazi u medištima koja su postavljena na košnice za vreme vocne paše.

Zbog svih navedenih razloga a možda i iz sopstvene sujete, nekoliko godina primenjujem vec oprobanu tehniku pcelarenja sa maticnom rešetkom i tzv. razbijanjem društava u LR košnicama što mi se cini kao najoptimalnija metoda u postojecim uslovima pcelarenja.

Ovom tehnikom pcelarenja se, izmedu ostalog, postiže:

• smanjenje rizika od pojave rojevog nagona, tako što se društva na vrhuncu svog biološkog razvoja razrojavaju („razbijaju“) u okviru iste košnice a da se na prinosu društva ništa ne gubi. Ova metoda je slicna Peletovoj metodi dobijanja rojeva bez gubitka prinosa;

• neometani prelaz pcela u medišna tela bez prevešavanja okvira iz plodišta u medište;

• sprecavanje zaleganja matice u medišne okvire i samim tim i njihovo lakše cuvanje od voskovog moljca;

• relativno lako, uz pomoc bežalica, oduzimanje meddišnih nastavaka, a samim tim i potpunim izbegavanjem pojave grabeži;

• proširivanjem plodišnog prostora (sl. 4), mesec dana pre suncokretove paše, omogucili smo matici da zaleže još 4-5 okvira legla, zaposlili pcele da neguju leglo i samit tim izbegli još uvek mogucu pojavu rojevog nagona. Istovremeno smo omogucili da se u obilju preostalog vocnog polena i bagremovog meda, u gornjem plodišnom telu, odgaje veomam kvalitetne julske pcele koje ce u avgustu gajiti zimske pcele. Tako ce se pored uspešnog medobranja na suncokretovoj paši sacuvati biološka snaga društva kao osnovna pretpostavka njihovog uspešnog prezimljavanja.

I na kraju stoji jedna osnovna pretpostavka, uspešne tehnologije pcelarenja, da se na bagremovu pašu ide sa što više pcela (ogranicavanjem matice u nošenju), a na suncokretovu pašu sa što više legla.

Na prikazanim fotografijama može se bliže sagledati primenjena tehnika pcelarenja s tim što kapacitete medišnih tela i datume obavljanja pojedinih radnji treba uskladiti sa biološkom snagom svojih društava kao i vremenskim terminima cvetanja bagrema i drugog medonosnog bilja na svom geografskom podrucju.

PRILOG:

BAGREMOVA PAŠA

3 maj, Jabucje: Bagrem “pasulja”

Aktivnosti pcelara:

Košnica se preureduje i dovodi u stanje kao na slici 1.

Posle 6-7 dana u plodišnom telu (2) treba pregledati i porušiti eventualno izgradene prisilne maticnjake.

13. maj: Završena paša bagrema u Jabucju

Aktivnosti pcelara:

Košnica se dovodi u stanje kao na slici 2.

U poziciji kao sl. 2 košnice se vezuju i sele na drugi bagrem a u istoj poziciji 20. maja sele se na treci bagrem.

25. maj

Na košnice ispod polunastavka (3) stavljaju se bežalice kao na slici 3.

LIVADSKA PAŠA

2. jun

Košnica se preureduje i dovodi u poziciju ka na slici 4.

Napomena: U plodištu (2) treba da ostane najmanje 10 kg meda, dok se višak okvira može oduzeti, a umesto njih staviti okvire sa izgradenim i neizgradenim sacem. Oduzeti okviri sa medom mogu odlicno poslužiti za hranu za rojeve i oplodnjake, a isceden med iz njih za jesenju dohranu pcela.

SUNCOKRETOVA PAŠA

20. Jun

Košnice u poziciji kao na slici 5. transportuju se na suncokretovu pašu.

1–3. avgust

Košnice se vracaju u bazni pcelinjak, umesto maticne rešetke stavlja se bežalica, skidaju se medišni nastavci a zatim pristupa tretiranju od varoe i nozeme, kao i zameni matica.

Vreme obavljanja pojedinih aktivnosti nije fiksno kao što je u ovom clanku napisano vec zavisi od vremenskih uslova i vegetacije medonosnih biljaka na odredenom geografskom podrucju.