Da li su matice . .

POČETNA

KAKO SMO PCELARILI NEKADA, KAKO SADA ? KAKO CEMO SUTRA ?

Zavisno od kojeg dela naše Srbije, krpelj-varoa je od 1976. do 1980. godine, od Dimitrovgrada do Subotice postepeno ulazila u sve košnice u kojima su napadale pcele i njihova društva tako da su pcele u velikom procentu uginjavale. Prazne košnice su konzervirane i ostavljane na tavane kuca, šupe i druge objekte domacinstva cekajuci vreme da ih pcelar ponovo napuni pcelam?. Jednom recju ta pojava se maogla nazvati epidemijom ili još bolje pomorom pcela. Najzad, prosle izvesnog vremena poceli su se pronalaziti lekovi koji su, neki više a neki manje ubijali tog parazita zvanog varoa. Svi ti lekovi su se u pocetku bazirali na resursima pojedinih hemikalija kao što su: amitraz, flualinat, kumafos i druge slicne. Na svakom pakovanju preparata na bazi navedenih hemikalija pisalo je uputstvo o nacinu upotrebe i doziranju. Medjutim kolicine tih hemikalija koje su natapane na drvene letvici nisu bile podjednake. Mnogo toga je zavisilo od kakvog drveta su letvice pravljene. Neke su apsorbovale vecu a neke manju kolicinu hemikalije a i isparavanje iz letvica nije bilo konstantno isto. Kada su u pitanju tecne hemikalije amitraza ni sami pcelari nisu poštovali uputstva da na papirne listice nakapavaju propisanu kolicinu kapi vec su skoro uvek davali vecu dozu da bi bilo, po onoj narodnoj „što je sigurno-sigurno je“. Kao rezultat takvog pristupa pojavila se rezistencija varoe na pojedine lekove kojima su pcele tretirane. Ta pojava kod pcelara izazvala je potrebu da kolicinu dozirane hemikalije povecaju do te mere da je prekticno dolazilo i do trovanja pcela a i skracivanja njihovog životnog veka. Pri ovakvom nacinu tretiranja i vosak i med su apsorbovali izvesne kolicine dodatih preparata a što je još gore, neki pcelari su za vreme tretiranja pcela u sastavu košnica imali i medišne nastavke, jer je to po njima bio najbolji nacin cuvanja saca od voskovog moljca. Velika zabluda postojala je i u tome što su mnogi mislili da se te hemikalije, preradom voska na 125 o C nestajale, odnosno razgradivane u vosku što se ispostavilo da nije tacno jer su se takvim postupkom u vosku ubijale samo spore americke i evropske truleži legla dok su rezidui insekticida ostajali u vosku.

Na pojave zagadivanja voska i meda pcelarima je ukazivano na razne nacine ili kroz casopis „Pcelar“ ili na pcelarskim predavanjima, medutim nekog efekta nije bilo. Svi oni koji su tako radili imali si izgovore da im u laboratorijama otkupljivaca meda nije nikada pokazalo da je med zagaden. I ovakvi medovi skoro uvek su imali deklaraciju prve klase. Bagremov med pomešan sa vocnim medom i medom od uljene repice, u kojima ne može a da nema nekih tragova insekticida, takode je bio deklarisan kao prva klasa. Sa pravom su bili nezadovoljni oni pcelari koji su med cedili iskljucivo iz devicanskog saca koje nikada nije tretirano hemikalijama i koji su imali karakteristike cistog sortnog meda bili su deklarisani kao i prethodno opisani medovi i što je najgore ni njihova otkupna cena nikada nije bila veca od medova u prethodnim slucajevima.

Najzad, ovih dana evropsko tržište interveniše. Intervenišu i neki naši otkupljivaci meda sa upozorenjem da se med zagaden navedenim hemikalijama više nece otkupljivati a takva odluka je potvrdena kroz veliku štetu (u desetinama hiljadama evra) koja je stvorena sakupljacima i prodavcima polena kod pokušaja izvoza polena u kojima su u tim stranim laboratorijama registrovane razne hemijske necistoce.

Sadašnje intervencije i upozorenja koje stižu iz nekih naših otkupnih centara da se u medu i polenu ne smeju naci tragovi amitraza, kumafosa i drugih insekticida svakako izazivaju i polemiku oko uticaja dosadašnje prakse u postupcima analize i otkupa meda.

I gde smo sada? Imamo ustaljeno loše tehnološke navike, tretiramo pcele prekomerno, pcelarimo bez maticnih rešetki i drugih tehnoloških zahvata koji bi obezbedili proizvodnju cistog i nicim zagadjenog meda. Prosto ne mogu da poverujem pricama pojedinih pcelara da su ova upozorenja samo izgovori pojedinih otkupljivaca da bi cena u otkupu bila manja, premda i ja cesto razmišljam u istom smeru ali to bi mogla biti svojevrsna obmana pelara. Ova prica je cesto potkrepljena i nezvanicnim informacijama da se u pojedinim državama EU taj amitraz daleko više koristi za tretiranje pcela nego u našoj zemlji. Zbog svega ovoga što se nama pcelarima na razne nacine servira više je nego potrebna informacije naših zvanicnih institucija koje bi potvrdile ili negirale ovakve price jer ukoliko se nastavi pcelarenje po starim metodama i tehnologijama moglo bi se zaista mnogo rizikovati cime bi štete zbog nemogucnosti prodaje takvog meda bile nesagledive, desetinama puta vece do neuspele prodaje i izvoza našeg polena.

Licno ne bih smeo da rizikujem zbog sebe, a takve savete ne bih smeo davati ni mladim pcelarima. Ovo sigurno znaci da se više ne može pcelariti bez upotrebe maticne rešetke, bez medišta sa cistim devicanskim sacem koje nije dolazilo u kontakt sa gore navedenim hemikalijama. Postupci tretiranja pcela od varoe morali bi se u najvecoj meri svesti na lekove iz prirode kao što su timol, razne kiseline, postupkom prekida legla i slicno. Kada se radi oprekidu legla, taj postupak može izazvati i polemiku kada se radi o velikim pcelinjacima ali treba imati na umu da koliko je god u košnici više pcela u odnosu na kolicinu legla toliko puta treba smanjiti broj tretiranja jer je poznato da se najveci broj varoa nalazi u leglu a kada legla nema varoa je na pcelama koja se jednim tretiranjem sa pcela može skinuti.

Poznato je da je apigard u dosadašnjoj praksi tretiranja od varoe dao dobre rezultate ali je cinjenica da je taj lek na tržištu veoma skup zbog cega je nedostupan za veliki broj pcelara. Zbog toga treba apelovati na Ministarstvo poljoprivrede, ekologije i drugih institucija za dodatne subvencije jer je za lecenje samo 100 košnica ovim lekom potrebno preko 60.000 dinara. Kao rezultat ovakvog pristupa dobile bi se zdrave pcele, veci prihod od izvoza meda i drugih pcelinjih proizvoda, veci prihod u poljoprivredi zbog oprašivanja voca, povrca i drugih poljoprivrednih kultura i na kraju bi se dobilo bolje zdravlje gradana jer med nije samo hrana vec i lek i zaštita od mnogih bolesti.

Pored raznih postupaka lecenja pcela takodje je potrebno primenjivati i druge preventivne mere kojima se mogu zaštititi pcele od unošenja raznih zagadjenja iz prirode. To znaci da u rano prolece, u nepodrednoj blizini pcelinjaka treba postaviti higijensko pojilo sa tekucom vodom a to posebno ako u blizini pcelinjaka nema bistrih potoka sa cistom vodom. Ukoliko u blizini nema ni pojila ni cistog potoka pcele ce po vodu odlaziti u zagadjene bare iz kojih mogu doneti razne zaraze jer se u barama davi veliki broj pcela a u tim barama cesto se peru sudovi i prskalica kojima poljoprivrednici raznim insekticidima prskaju svoje vocnjake ili neke druge poljoprivredne kulture. Ako nema higijenskog pojila pcele cesto mogu ici i na druge sudove u dvorištima koji služe za pojenje živine i u koje se cesto stavljaju razni antibiotici zbog lecenja i održavanja zdravstvenog stanja živine. Iz takvih pojila pcele mogu doneti u košnicu i antibiotike koji se kasnije mogu naci u medu.

Higijensko pojilo sa protocnom vodom – Sl. 1

Obzirom da ja posedujem iskljucivo LR košnice to cu u daljem tekstu pokušati da opišem tehnologiju pcalarenja sa ovim tipom košnica kojom bi se dobijao cisti sortni med.

Prvi uslov da bi se ovakva tehnologija primenila i ostvario navedeni cilj potrebno je da pcelinjaci budu postavljeni na najmanje dve lokacije udaljene jedna od druge više od 3 km da se pcele nebi vracale sa jedne lokacije na drugu.

Drugi uslov je da se približno tacno proceni pocetak cvetanja, odnosno medenja bagrema koje obicno pocinje 3-5 dana posle cvetanja.

Ako usvojimo da ce bagrem poceti da medi oko 5. maja, tada radnje na pripremi društava za pašu pocinju 20 dana ranije a to znaci 15. aprila. Obicno svake godine odredujem da na bagremovoj paši ucestvuje oko 150 proizvodnih društava, plus 80 pomocnih društava iz kojih ce se proizvodna društva pojacati. Ovih 80 pomocnih društava moraju se nalaziti na lokaciji udaljenoj najmanje 3 km od lokacije gde se nalaze prizvodna društva. Prema procenjenom terminu medenja bagrema a to znaci 20 dana pre medenja u prosecno jakim košnicama treba da ima od 7 do 8 okvira legla. Ovo znaci da 20. aprila na sve košnice i proizvodne i pomocne postavljam maticne rešetke stim što treba naglasiti da su tada i proizvodna i pomocna društva približno iste snage. Jedina razlika je u tome što se u proizvodnim društvima nalaze jednogodišnje matice cije pcele ne dozvoljavaju da plodište bude blokirano medom i polenom vec uvek obezbedjuju matici dovoljne površine saca da bi matice mogle nesmetano nositi što istovremeno sprecava i pojavu rojevnog nagona, dok se u u pomocnim društvima nalaze dvogodišnje matice.

Društva se u prvoj fazi pripremaju tako što se u donje telo ispod maticne rešetke stave tri okvira sa najmladjim leglom a to su okviri koji su za vreme prolecnog razvoja stavljani u gornje telo zbog proširenja legla. Pored ta tri okvira sa mladim leglom sa leve i desne strane stavlja se po jedan okvir sa satnim osnovama i, naravno matica dok se ostali prostor popunjava sa okvirima u kojima ima perge i meda. Iz donjeg tela se prilikom ove radnje odstranjuje 5 najstarijih okvira koji idu na pretapanje a time ce plodište košnice ispod maticne rešetke biti osveženo sa pet okvira novog saca.

U telima iznad maticnih rešetki tog 20. aprila ostace 4-5 okvira sa zatvorenim leglom i po jedan okvir sa medom do zidova košnice. Da bi ovo društvo za pašu imalo dovoljno pcela iz pomomcnih društava, koja su kako sam vec napisao udaljena više od tri kilometra, donosi se 3-4 okvirasa zatvorenim leglo i pcelama tako da tada u proizvodnom društvu ima približno 11 okvira legla dobro pokrivenih pcelama. Na mestu oduzetih okvira sa leglom u pomocne zajednice se stavljaju okviri sa izgradjenim sacem ili dobri okviri sa medom oduzetih od proizvodnih društava. Pošto su okviri sa leglom i pcelama u pomocnim društvima bili najmanje 6 sati iznad maticne rešetke, oni se mogu bez problema postavljati u gornja tela proizvodnih društava koja su takodje bila više od 6 sati iznad maticnih rešetki. Pri takvom spajanju okvira sa leglom i pcelama nisu potrebne nikakve mirišljave tecnosti, novine i sl. jer ce se pcele bezbolno spojiti jer su prakticno pre toga bile obezmaticene.

Pomocna društva ? 3 km ? Proizvodna društva

Posle 8 dana od pojacavanja proizvodnih društava gornja plodišna tela se dižu na trecu poziciju kao na slici 2 jer u njima nema više mladog legla da bi na njima pcele mogle da povuku maticnjake.

Slika 2

Posle 12 dana, odnosno ukupno 20 dana od kad su postavljene maticne rešetke, gornja plodišta se skidaju (PL2), iz njih stresaju pcele u istu košnicu kao na slici 3 a umesto PL2 stavlja se prazan plunastavak kao na slici 5.

Sl. 3

Sl. 4

Košnice spremne za bagremovu pašu jer je bagrem poceo da medi a ostalo je samo da se skinu gornja plodišta i iz njih istresu pcele kao što se to na slici 3 prikazano i umesto tog plodišta stavi prazan polunastavak tako da pcelinjak dobija formu kako je na slici 5 prikazano.

Sl. 5

Gornja plodišna tela u cijim je okvirima ostalo meda od voca i prihrane, polena i eventualno nešto neizvedenog legla odnose se i postavljaju na košnice od kojih se formiraju oplodnjaci kao što je to na slici 6 prikazano.

Sl. 6

Prilikom pripreme košnica za suncokretovu pašu maticne rešetke se skidaju, plodište povecava za još jedno normalno LR telo sa okvirima sa izgradjenim sacem da bi se u njemu proširila površina sa leglom i tako društvo imalo dovoljnu snagu za uspešno prezimljavanje. Kao medišta se stavljaju nastavak i polunastavak sa naizmenicno postavljenim okvirima sa izgradjenim i okvira sa satnim osnovama kao što je to na slici 7 prikazan.

Slika 7.jpg