Jos nesto o maticama . .

POČETNA

JOŠ NEŠTO O MATICAMA I PCELARSKOJ 2019. GODINI

Mnogo toga u pcelarstvu, i ako se stalno uci, piše i govori, nikada nije dovoljno receno da ne bi imalo još dosta toga da se kaže.

U poslednjih nekoliko casopisa „Srpski pcelar“,pored naših, vidljivo je i dosta clanaka prevedenih iz stranih casopisa. Za clanke iz stranih casopisa ne mogu da kažem da nisu dobri ali cestozbog njihovog naucnog nivoa, teško su prihvatljivi od naših pcelara prakticara. Takode, najcešce takvi clanci dolaze sa geografskih podrucja i prirodne sredine gde su drugaciji uslovi za razvoj i egzistenciju pcelinjih društava.

Razlozi za nedovoljan broj clanaka naših pcelara, u odnosu na prethodne godine, verovatno se nalazi u velikim prakticnim a samim tim i teoretskim neuspesima i problemima koji su se pojavljivali u 2019. godini. Još jednom je potvrdeno pravilo da se za uspešno pcelarenje mora mnogo više znati a u ovoj godini potvrdena je i istina da je pcelarenje „rudarski posao“. Iluzija je da se pcelarenjem lako može doci do velike zarade kojom bi se višestruko isplatili veliki troškovi investiranja i održavanja pcelinjaka.

Jedan od glavnih preduslova da ipak možemo biti zadovoljni kakvim-takvim prihodima moguce je samo ako gajimo pcele odnosno eko-tip pcele cija je genetika u skladu sa prirodnim i pašnim uslovima u našoj sredini. Ne može me niko ubediti da tako visok procenat prirodnog rojenja i masovne pojave krecnog legla u 2019. godini nije, pored lošeg vremena, izazvan i unošenjem i umnožavanjem velikog broja matica iz Slovenije, Austrije, Nemacke i drugih zemalja. Sparivanjem trutova od tih matica sa našim maticama ili obrnuto, u znatnoj meri, je poništena selekcija naših pcela na te osobine koja se kod nas vrši preko 35 godina.

Što se mene i mojeg pcelarenja tice, nastavicu da se borimprotiv ovakvih pojava i osnovnog neznanja iz genetike i da u našem casopisu pišem svoja iskustva sa ciljem da doprinesem boljem obrazovanju mladih pcelara uz istovremenu razmenu iskustava sa starijim kolegama.

Krenucu, dakle, od azbuke pcelarstva i to iz oblasti u kojoj imam malo više znanja i iskustva nego u drugim oblastima o kojima cu verovatno nastaviti kasnije i da ucim a možda i o tim svojim saznanima pišem.

O maticama

Kada se matica izleže iz maticnjaka, ona ce vrlo brzo, ako je pcele u tome ne sprece, razoriti sve druge maticnjake u košnici. Sa svojim jakim vilicama ona pravi otvor sa strane na maticnjaku da bi u taj otvor uvukla abdomen i žaokom usmrtila „rivalku“. Pcele radilice izbace lutku ubijene matice i razore maticnjak. U vreme rojenja, kada u košnicama ima veci broj maticnjaka, pcele radilice štite maticnjake od matice tako što prave klube oko maticnjaka ali to ne cine samo ako se u meduvremenu pojavi jaka paša te se pcele instiktivno orijentišu na pašu, pri tom zapostave maticnjake, i matica ih izgrize a samim tim pcele odustaju i od rojenja.

Prva dva do tri dana pcele ne reaguju na prisustvo mlade matice. Od treceg dana matica pocinje da otvara svoj zadnji deo na abdomenu dok je pcele doticu pipcima, ližu je udarajuci je prednjim nogama. U ovom momentu matica pocinje da pišti, da odgovara na napade ili da beži po košnici. Sem toga može se primetiti da se velicina matice smanjuje skoro na velicinu pcele tako da svaki dan postaje sve hitrija a njena izdržljivost se naglo povecava. Od petog dana njena velicina pocinje da se povecava i vec petog ili šestog dana matica pravi prvi orijentacioni let koji traje oko deset minuta. Sedmi, ili eventualno osmi dan matica pocinje uzbudjeno da juri po košnici praveci zuku svojim krilima dok je u tome prate radilice gurajuci je svojim glavama napolje. Ukoliko je napolju loše vreme matica pokušava da ostane u košnici, da ne izleti na sparivanje, ali ukoliko u košnici ima mnogo starih pcela (izletnica i stražarica), one joj to ne dozvoljavaju jel je neoplodenom smatraju nekorisnom. U takvim slucajevima cesto je uklupcaju i ako matica ne uspe da pobegne tako je i ubiju.

Kao što se iz navedenog teksta može videti, mlada, neoplodena matica na lošim vremenskim uslovima mogla bi da se spase ako se nalazi u zajednici sa manjim brojem pcela, kao što su oplodnjaci ili manji rojevi. Takode, mlada matica bi mogla da se spase i u jakim duštvima ali u kojima bi se nalazile samo mlade pcele.

Ukoliko su lepi vremenski uslovi, mlada matica, iz oplodnjaka ili nukleusa u periodu od 14–18 casova izlece na sparivanje i pri tome se oplodi sa 15 i više trutova u zavisnosti od velicine njene semene kesice. Zbog svega ovoga ne preporucuje se pcelarima da se stara ili loša matica u košnicama normalne snage i starosne strukture pcela zamenjuje maticnjakom jer se tim nacinom rizikuje da košnica ostane bez matice. Isti slucaj je veoma cest i kod košnica koje su se prethodno izrojile a u košnici ostala mlada neoplodena matica. Statisticki gledano oplodnja maledih matica u ovakvim košnicama, cak i u jacim rojevima uspešno je svega 40-50%. Ukoliko se u izrojenoj košnici mlada matica iz navedenih razloga, u normalnom roku ne spari u njima ce se pojaviti lažne matice koje ce poceti da nose neoplodena jaja jer prakticno za vreme trajanja procesa rojenja takve košnice ostanu potpuno bez legla. Ako do ovakve pojave dode te košnice ce biti osudene na propadanje.

Neki pcelari cesto ocekaju da im se u košnici pojave maticnjaci tihe zamene da bi sa njima zamenili stare ili loše matice. Da bi to postigli cesto matice u tim košnicama fizicki oštecuju, mada je to i zakonom zabranjeno, medjutim, i ovom a i u slucaju rojevih maticnjaka oni se mogu koristiti u manjim rojevima ili oplodnjacima. Drugi razlog dase u ove maticnjake ne možemo pouzdati je to što nikada ne znamo kada ce se takvi maticnjaci pojaviti i koje starosti ce biti. Treba znati da se sa maticnjacima mladim od 13-14 dana ne sme manipulisati jer u njima lutka buduce matice nije oživela. Ovo je veoma rizicno ako su pri tom vremenski uslovi loši, bilo da je spoljna temperatura ispod 10 ili preko 35 o C. Kada su u pitanju ove temperature treba obavezno napomenuti da je i sakupljanje oplodenih matica, njihovo stavljanje u kaveze i duže vreme držanje u kavezima na ovim temperaturama rizicno jer može,osim uginuca matice, doci do uginuca jednog broja ili celog sadržaja spermatozoida u semenim kesicama matice.

Kada su rojevi maticnjaci u pitanju treba znati da su oni sukcesivno, odnosno na svaka 2-3 dana i zalegani te im je starost razlicita bez obzira što su svi zatvoreni. Jedino iskusni pcelari mogu prepoznati njihovu starost po vec skinutom vosku sa vrha maticnjaka i jasno vidljivoj košuljici ukojoj se nalazi vec oživela matica. Matici iz ovakvog maticnjaka, do izvodenja ostaje samo da dobije pigmentaciju i konacno formiranje krila.

Pažljiv citaoc ovog clanka mogao je primetiti da se u jednom njegovom delu pominje promena velicine tela matice u fazi njenog razvoja od izvodenja do normalne velicine a normalna velicina nastaje tek sa vremenom pronošenja matice. Za ovu osobinu mlade matice, da menja svoju velicinu, nije se dugo znalo pa su za oplodnjake najcešce korišceni tzv. Rošusovi oplodnjaci. Ovim oplodnjacima podnjace su bile napravljene od maticnih rešetki a oni su bili stacionirani na osnovnim košnicama. Naravno, da su mlade matice u razvojnom dobu, kada su imale približnu velicinu pcele prolazile kroz rešetke i tako su od strane pcela u osnovnoj košnici bile uklupcavane i vrlo cesto ubijane. Skoro isti slucaj javljao se i bio dugo korišcen primenom Peletove metode razrojavanja bez gubitka snage zajednice. I u ovoj metodi kao sastavni deo košnice korišcena je maticna rešetka kroz koje su mlade matice prolazile i tako u osnovnom društvu klupcane i ubijane. Retko se dešavalo, da ako se u osnovnom društvu vec nalazila stara matica, da mlada matica izvedena iz dodatog maticnjaka ubije tu staru maticu.

Umesto zakljucka

Ukoliko se ispoštuju svi tehnološki uslovi u proizvodnji maticnjaka i sparivanju mladih matica može se destiti da se mlade matice, zbog loših vremenskih uslova u popodnevnim satima ne spare ili nedovoljno spare. Cetrnaest dana od izvodenja iz maticnjaka one mogu poceti da nose jaja ali se u ovom slucaju kvalitet tog legla mora prekontrolisati kada leglo od takvih matica bude zatvoreno da bi se tacno utvrdilo da li je leglo radilicko ili ispupceno trutovsko. Takode, može se desiti da mlada matica prvih nekoliko dana nosi oplodena jaja a kasnije pocne da nosi neoplodena-trutovska. Ovo se dešava iz razloga koji su u ovom tekstu navedeni ali i zbog nedovoljne oplodnje kada vremenski uslovi dozvole da matica na sparivanje izleti samo jednom ili eventualno dva puta a ostali izleti budu spreceniybog duže trajanje loših vremenskih uslova.

Iz svega navedenog u ovom clanku može se zakljuciti da je za odgajanje kvalitetnih matica, i pored savesnog rada i dobrog znanja odgajivaca, potrebno da i vremenske okolnosti budu povoljne a posebno u popodnevnim satima, najviše oko 16 casova kada je proces sparivanja matica u prirodi najintenzivniji. U tom vremenskom periodu ne treba boraviti na oplodnim stanicama i time ometati orijentaciju matica a oplodnjake ne treba pregledati od drugog dana od izvodenja matice iz maticnjaka do 14-og dana kada i oplodnjaku treba vec da ima larvi izvedenih od jaja mlade oplodene matice.

Markovic Mileta,

14226 JABUCJE

014 434 581 06419117333

www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrovi c