POČETNA

Ovaj članak je nagradjen kao najbolji članak u časpisu "SRPSKI PČELAR" u martovskom broju 2018. godine.

PROLEĆNI RAZVOJ PČELINjIH DRUŠTAVA U LR KOŠNICAMA I TEHNOLOGIJA PČELARENjA NA PROLEĆNO-LETNjIM PAŠAMA

II DEO

U prošlom (februarskom) broju časopisa objavljen je prvi deo ovog članka u kojem se vidi da su pčelinja društva, zahvaljujući dobrom zimovanju i prolećnom razvoju a posebno aktivnostima pčelara dostigla skoro sam vrhunac svog biološkog razvoja. Veoma je važno reći da je ovaj nivo razvoja dostignut pred sam početak bagremove paše. Ovakav tempo prolećnog razvoja i jeste, i treba da

Slika 6.

bude cilj kojem teži svaki majstor pčelarstva. To znači da pčelinja društva treba da budu na svom biološkom maksimumu odnosno predrojevnom stanju na početku paše jer će, najjaci instikt kod pčela, a to je instikt paše, nadjačati (poništiti) instikt prirodnog rojenja. U ovom slučaju pčelinja društva će ostvarivati maksimalni unos dok u slučaju, da je biološki maksimum ostvaren 7-10 dana pre paše, pčele bio se izrojile i tako bi ostali i bez pčela i bez meda. U tom slučaju bila bi poništena sva naša materijalna ulaganja i uloženi rad na negovanju i razvoju pčelinjih društava.

Da se to nebi dogodilo već trećeg maja, na košnice, koje će učestvovati na paši, stavlja se medišni polunastavak sa izgrađenim saćem kao na slici 6. Ovime je proširen prostor u košnici a istovremeno pčele će polirati ćelije saća pred početak unosa prvih kapi bagremovog nektara.

Odmah posle unošenja prvih količina nektara kada se med u dodatom polumedištu (1) zasija, ovo polumedište se postavlja na matičnu rešetku odnosno između matične rešetke i gornjeg plodišta. Na gornje plodište se postavlja polumedište (2) tako da košnica dolazi u poziciju kao što se vidi slici 7.

Ovom aktivnošcu smo praktično „razbili“ odnosno razrojili društvo u okviru iste košnice čime nismo ništa izgubili na njegovoj snazi i količini unešenog nektara a u potpunosti smo eliminisali pojavu rojevog nagona.

Pošto je gornje plodište stajalo najmanje 8 dana na matičnoj rešetki na leglu tog plodišta se nisu mogli pojaviti prisilni matičnjaci jer mlada matica sa svojim feromonima u donjem plodišnom telu to nije dozvolila.

Slika 7.

NAPOMENA: Prilikom proširivanja medišnog prostora, na matičnu rešetku se uvek stavlja polumedište u kome se nalazi iszvesna količina meda. Ovo iz razloga što se time ostvaruje veza i nesmetana prohodnost pčela ka medištima čime se izbegava blokada plodišta a samim tim suzbija i eventualna pojava rojevog nagona.

12. - 13. maj

Aktivnosti pčelara:

Do ovih datuma, dnevni unosi nektara na bagremovoj paši su znatno uvećani pa je vreme da se, posle 14-15 dana, stajanja iznad matišne rešetke, gornje plodišno telo skine a iz njega u košnicu istresu sve pčele. Lako je izračunati da se iz legla ovog plodišta, za ovo vreme već izleglo ˜30.000 mladih pčela. Ovo plodišno telo se sa ostatkom preostalog legla odnosi na pomoćna društva ili društva od kojih će se formirati oplodnjaci ili neka druga društva koja imaju dovoljno pčela da pokriju preostalo leglo u novododatom nastavku.

U ovom plodišnom telu može se ostaviti i izvesna kolicina pčela da bi pokrila 5-6 hiljada preostalih ćelija zrelog izlazečeg legla, koje ce se za 5-6 dana potpuno izvesti. Tako možemo dobiti dobar roj kome ćemo dodati oplodenu maticu ili, uz malo veći rizik, zreo matičnjak. Ovakav roj, uz pravilno negovanje, može imati snagu solidnog društva na suncokretovoj paši. Takođe, u ovom telu u nekoj drugoj varijanti, posle izvođenja legla, se mogu čuvati ramovi sa plodišnim saćem koji će se dodati selećim košnicama u cilju proširenja plodišta. Ovo proširenje se izvodi na kraju bagremove paše a u cilju da matica, do suncekretove paše zaleže što vece površine saća.

Posle skidanja gornjeg plodišnog tela, osnovnoj košnici se dodaje još jedan medišni

Slika 8.

polunastavak sa izgrađenim saćem pa se košnica svodi na stanje kao što je prikazano na slici 8.

Iz teksta objavljenog u februarskom broju ali i u velikom delu ovog teksta stalno se provlači priča koja govori o tome, kako iskoristiti ceo potencijal pčelinjaka, odnosno svaku pčelu koja treba biti uposlena ili:

- da donosi med,

- da gaji matičnjake,

- da gaji maticu u oplodnjaku,

- da proizvodi mleč,

- da pravi roj,

- da sakuplja polen, pcelinji otrov i propolis

jer se samo tako racionalnim i produktivnim pčelarenjem mogu pokriti troškovi a eventualno na rodnoj godini ostvariti i zarada.

15. - 16. maj

Aktivnosti pcelara:

Polunastavci se prepakivaju tako da se opet na matičnu rešetku stavlja plunastavak u kome ima 2 do 5 kg. meda a pun polunastavak (1) podiže na drugu poziciju gde treba da stoji još nekoliko dana da bi med sazreo slika 9a.

Slike 9. i 9a.

Košnice kao na slici 9. sada se sele na drugi bagrem, odnosno sa lokacije od 100-150 metara n/m na lokaciju 300-350 metara n/m.

20. - 21. maj

Aktivnosti pčelara:

Pošto je med u polunastaku br. 1, do ovog datuma sazreo i 70% poklopljen, stavlja se na bežalicu gde stoji 24-36 sati a zatim se transportuje kući na vrcanje dok druga 2 polunastavka zamenjuju mesta kao na slici 10.

Sledećeg dana kada se vrati polunastavak br. 1 iz koga je izvrcan med, isti se stavlja na

Slika 10.

poziciju 2. a polunastavak br. 2 stavlja se na bežalicu koji se takođe posle 36 sati transportuje na vrcanje. Košnica se dovodi u poziciju kao na sl. 11.

23. maj – aktivnosti pčelara

Umesto oduzetog polunastavka br. 2 na košncu se postavlja nov poluna-stavak sa izgrađenim saćem br. 4. Košnica se time dovodi u poziciju kao na slici 12. i transportuje na treći bagrem koji se nalazi na nadmorskoj visini od 500 do 700 metara.

Treći bagrem (n/m 500-700 m.)

Bagremova paša na ovim terenima počinje oko 24. maja a završava se oko 5. juna. Posle završene bagremove paše košnice se dovode u poziciju kao na slici 13. odnosno pripremaju za početak livadske paše.

Slika 11.

U podbačenom plodištu br. 2 osim 7-8 kg. meda raznog porekla (ostaci suncokretovog meda od prethodne godine, med od prihrane, voćni med i jedna količina meda od bagrema). Osim meda u okvirima se nalazi izvesna količina perge. To je ustvari plodišno telo koje je sa ove košnice skinuto 12. ili 13. maja i koje je čuvano na drugim pomoćnim društvima baznog pcčelinjaka.

Pošto je u ovom trenutku gornje plodišno telo (1) pretrpano i leglom i pčelama, matica če ubrzo sići u donje plodište (2) i tu zaleči izvestan broj okvira, čime cćemo dobiti da košnica ponovo ima ˜10 okvira legla, što nam je i bio cilj. Ovim postupkom ćemo ispoštovati pravilo da na bagremovu pašu idemo sa što više pčela a na suncokretovu sa što više legla.

Slike 12. i 13.

15. jun – košnice se dovoze na baznu lokaciju u poziciji kao na Sl. 14 i pomoću bežalice skida polunastavak sa livadskim medom.

U poziciji kao na Sl. 15 košnice se od 17. do 20. juna sele na suncokretovu pašu.

Slika 14.

Slika 15.

Na suncokretovu pašu se ne ide već se suncokretova paša čeka

Dolovo, 17. 2017. godine

Na suncekrotovoj paši, na košnice, ne treba stavljati matične rešetke jer se u tom periodu godine, intenzitet nošenja matice smanjuje pa bi u suprotnom moglo doći do blokade legla a prelazak matice u medište je onemogućen time što se u medištu nalaze okviri sa belim devičanskim saćem izmešanim sa satnim osnovama.

Od 15.-20. Jula

U ovom periodu košnice se vraćaju u zimovnike jer je suncokretova paša praktično završena. Pomoću bežalica se skida sakupljeni med i vrše dalje aktivnosti na njihovom uzimljavanju.

NAPOMENA: Za seobu košnica sa suncokretove paše, zbog visokih dnevnih ali i noćnih temperatura i velike količine unetog meda, potrebno je da se na košnicama nalaze duboki zbegovi, polunastavci ili nastavci sa praznim saćem, za smeštaj pčela da ne bi došlo do njihovog gušenja.

U oba članka (februar i mart) moglo se videti da je tokom cele sezone u plodištima košnica izgrađeno samo 4 okvira saća, što je nedovoljno jer u plodištima LR košnica treba obnoviti minimalno jednu trećinu saća a to znači 6-7 okvira. Međutim, ukoliko nije primećeno, u ovom slučaju u LR medištu na suncekrotovoj paši stavljeno je na izgradnju još 5 okvira sa satnim osnovama koji će se iduće godine upotrebiti za proširenje plodišta u okviru prolećnog razvoja društava.

Takođe, veliki broj okvira sa satnim osnovama, bilo da su standardni LR okviri ili poluokviri, izgradi se tokom bagremove paše u odgajivačkim društvima čime se sprečava zarastanje matičnjaka u voštane zeperke jer pčele svoju potrebu za izlučivanjem voska ispune izgradnjom dodatih satnih osnova. Ovakvim načinom dodatno se upošljavaju i mlade pčele čime se istovremeno sprečava i pojava rojevog nagona. Postavljanjem u plodište okvira od polunastavaka takođe se ispunjavaju gore navedeni ciljevi ali će dodatno na donjem delu tih okvira pčele izgraditi trutovsko saće iz kojih ce se izvesti vitalni trutovi potrebni za sparivanje matica. Ako trutova ima dovoljno taj deo trutovskog saća posle zatvaranja ćelija treba iseći i tako iz košnice odstraniti zarobljenu varou.

Umesto zaključka

Kao što se iz celog teksta vidi, tehnologija pčelarenja je pisana kao da će celo proleće i leto trajati intenzivna paša. Treba imati na umu, da takva rodna godina, može baš ove godine da se desi i da za takvu godinu treba imati dovoljno nastavaka i polunastavaka, saća i na kraju i sudova za med.