Svaki članak koji počinjem da pišem za „Srpski pčelar“ ili se sa nekim udruženjem pčelara dogovorim da održim predavanje, činim to sa velikim zadovoljstvom jer želim da mnogim kolegama kažem neka svoja iskustva i saznanja koja bi i njima mogla koristiti. Istovremeno to činim sa izvesnom dozom strepnje da li ču u tome uspeti, odnosno da cu biti nedovoljno shvaćen.

Verovatno če mnogi pčelari, koji uredno čitaju casopis, primetiti da među do sada objavljenih preko 30 članaka, da je jedan članak sa ovim naslovom objavljen u junu 2013. godine, odnosno pre 5 godina.

Međutim za tih pet godina mnogo toga se u pčelarenju i uslovima pčelarenja promenilo a i sam sam za to vreme dosta pčelarski sazreo i nova iskustva stekao. Poznato je, uostalom, da se pčelarstvo uči celog života a posebno kada je u pitanju biologija pčela i tehnologija pčelarenja.Mnoge probleme, koje novim pristupom u tehnologiji pčelarenja na med sa LR košnicama želim da rešim ili sam ih u velikom delu već rešio što je i sopstvenom praksom potvrdeno, pokušaću da u daljem tekstu što shvatljivije da taj novi pristup objasnim.

Prvi razlog zbog čega sam u poslednje 2-3 godine promenio tehnologiju pčelarenja na med je prouzrokovan zakonom tržišta za čistim sortnim medom. Shvatio sa da je to jedino moguće postići pčelarenjem sa matičnom rešetkom i medišnim polunastavcima. Ako uzmemo u obzir da poslednjih godina, iz raznih razloga, paše relativno kratko traju i ako želimo da nam medišni okviri budu brzo napunjeni, med bude zreo i ćelije sa medom zatvorene to se sa medišnim nastavcima u ovim uslovima pčelarenja teško može postići. Jedino rešenje je da se iz košnica stalno vade pojedini okviri sa zatvorenim medom a to traži dodatno vreme i pravi dodatne troškove u današnje vreme kada i mi sve više shvatamo svetsku privrednu poslovicu „da je vreme novac“.

Drugi problem, koji je u ovim mojim godina veoma izražen, to je nedovoljna fizicka snaga za rukovanje punim LR nastavcima sa medom.

Treći razlog je taj što ce zreo i poklopljen med iz polunastavaka moći znatno brže, pomoću bežalica oduzeti iz košnica i tako košnicu rasteretiti suvišnih količina meda. Ovo iz razloga lakše selidbe košnica na druge paše ali i iz razloga što relativno velika količina unešenog meda u košnici smanjuje radno raspoloženje i nagon pčela za unosom nektara.

Takođe, ovakvom tehnologijom odnosno manipulacijom, prvobitno sa gornjim plodišnim telom a kasnije sa polunastavcima iznad matične rešetke, uvek se dobija vertikalna prohodnost pčela ka medištima a samim tim izbegeva blokada plodišta a time i pojava rojevog nagona. Posebno je važno, što ovakvom tehnologijom uz upotrebu matične rešetke pre početka paše ograničavamo maticu u leženju i tako dobijamo znatno veći broj pčela koje će biti uposlene na unosu i preradi meda u odnosu na broj pčela koje će negovati leglo.

Pre detaljnijeg opisa tehnologije prolećnog razvoja i tehnologije na pašama napominjem da datumi obavljanja pojedinih aktivnosti nisu fiksni već zavise od nadmorske visine gde se pčelari, vremenskih uslova, razvojnih stadijuma društava, intenziteta paše, brzine sazrevanja meda i sl.

PROLEĆNI RAZVOJ

Na početku opisa pojedinih aktivnosti pčelara tokom prolećnog razvoja pčelinjih društava treba reći da je jedan od veoma važnih preduslova za brz prolećni razvoj da na deponiji imamo dovoljno izgrađenog mladog kvalitetnog saća. Okvirima sa ovakvim saćem bi, u toku ranog perioda razvoja društava, proširivali pčelinje gnezdo, čime ne bi dozvolili da nam još uvek nedovoljno razvijena društva izgraduju satne osnove i time iscrpljuju svoje žlezde i troše hranu umesto da hrane i neguju što veću količinu legla.

Period od 20. februara do 20. marta

.

Slika 1.

U ovom periodu vrši se izimljavanje pčelinjih društava koje podrazumeva:
• Čišcenje podnjača;
• Saniranje bezmataka;
• Dodatno utopljavanje;
• Dodavanje pogača u košnice u kojima nema dovoljno hrane;
• Skidanje češljeva sa leta košnica;
• Popravka postolja i dr.

Period od 20. do 31. marta

U ovom periodu počenje da cveta: dren, vrba iva i mrtva kopriva.
Aktivnosti pčelara:
• Postavljanje pojila za pčele (Slika 1.)
• Postavljanje hranilice na košnice;
• Postavljanje folije preko hranilice;
• Počinje prihranjivanje društava, svako drugo jutro, sa šećernim sirupom u odnosu 1:1 u količini od 200-300 ml. Ovakvo i u ovo vreme prihranjivanje je važno iz sledećih razloga: pčelama je zbog intenzivnog razvoja legla potrebna voda pa će se mnogo manje pčela orijentisati na donošenje vode sa pojila ili nekakvih bara. Kada se u ranim jutarnjim satima pčele hrane sirupom, u toku dana donose mnogo više polena u košnicu a znamo da je polen osnovni stimulator razvoja legla. Slabiji rojevi se ne hrane sirupom već im se dodaju okviri sa medom ili iz deponije, ili se oduzimaju od društava u kojima ima višak meda.

Slika 2. i 3.

Period od 01. do 05. aprila

U ovom periodu počinje da cveta: dženerika, maslačak, neke vrste vrba, mrtva kopriva i dr.
Aktivnosti pčelara:
• Pregled društava i evidentiranje nadenog stanja;
• Procena količine hrane;
• Postavljanje vage ispod kontrolne košnice;
• Ukoliko na vagi nema dnevnog unosa preko 200 gr nastavlja se sa jutarnjim prihranjivanjem sa šećernim sirupom po već ustaljenom režimu prihranjivanja;
• Ako neko društvo zaostaje u razvoju a ima sve uslove za normalan razvoj treba mu zameniti maticu;
• Društvima koja imaju gusto zaposednutih 7-8 ulica pčela i na 5-6 okvira legla treba između legla i okvira sa polenom dodati okvir sa lepo izgrađenim radiličkim saćem, okvir sa medom iz gornjeg plodišnog tela spustiti u donje telo a iz donjeg tela izvaditi okvir sa starim saćem koji ide na pretapanje;
• Praksa je pokazala da nije preporučljivo zaokretanje gornjeg plodišnog tela, niti okvira sa leglom, za 180o jer u protivnom, u slučaju zahladenja, leglo ce se naći u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima što će se odraziti na lošiji kvalitet, kraći životni vek i vitalnost izleženih pčela;
• Takođe, ne preporučuje se nikakvo otvaranje poklopljenog meda na plodišnim okvirima radi bržeg širenja legla, jer je merenjima naučnih pčelarskih ustanova, utvrdeno da se time ne postižu veći prinosi meda nego u društvima u kojima to nije rađeno;
• Pri ovoj konstataciji treba napomenuti da se rezultati svih eksperimenata sa pćelama izražavaju u kolicini unešenog meda a ne u brojnom stanju pčela.

Period od 05. do 15. aprila

U ovom periodu cveta: šljiva, trešnja, višnja, maslačak, vrba, mrtva kopriva i dr.
Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• Ukoliko na vagi nema unosa većeg od 200 gr nastavlja se prihranjivanje po ustaljenom režimu;
• Veliki broj društava treba tada da ima gusto popunjenih 10 ulica pčela i na oko 7 okvira legla. Pri takvom stanju košnica, sada se sa druge strane gnezda, između legla i okvira sa polenom dodaje drugi prazan okvir sa lepo izgrađenim radiličkim saćem. Pri ovome se iz gornjeg plodišnog tela spušta okvir sa medom a iz donjeg tela vadi okvir sa starim saćem za pretapanje.
Period od 16. do 25. aprila
U ovom periodu cveta: uljana repica, perko, maslačak, vrba, jabuka, kruška, glog i drugo rastinje.
Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• U ovom periodu u najvećem broju košnica ima ˜15 ulica gusto zaposednutim pčelama i ˜8 okvira sa velikim površinama legla;
• Ukoliko, a trebalo bi očekivati, da obzirom da na gore navedene cvetnice, u košnice ima dovoljno unosa iz prirode, što znači da treba prestati sa nadražajnim prihranjivanjem a ukoliko bi ovo bio kišni period prihranjivanje treba nastaviti.
Period od 26. do 30. aprila
Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• Da bi se postavila matična rešetka na donje plodišno telo i time ograničila matica u nošenju, treba konstatovati prethodno stanje u košnicama a zatim izvršiti potrebne tehnološke zahvate čime bi praktično počela završna priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu;
• U svim košnicama, na koje će se postaviti maticne rešetke, treba da ima 20 ulica gusto zaposednutih pčelama i na 8 okvira legla u gornjem plodišnom telu i 2-3 okvira sa tek zaleženim leglom u donjem telu. Sada iz gornjeg plodišnog tela uzimamo dva okvira sa leglom, a to su oni okviri koje smo dodali da bi proširili gnezdo, i spuštamo ih u donje plodišno telo. Iz donjeg plodišnog tela predhodno ćemo izvaditi 4 okvira sa starijim saćem (bez pčela) a umesto njih u centar pored postojećih okvira sa leglom postaviti i dva okvira sa leglom iz gornjeg tela i celo gnezdo ograditi sa dve satne osnove. Preostali prostor u donjem telu popunjava se okvirima sa manjim količinama meda i perge. U donje telo se stavlja matica a preko tela uokvirena matična rešetka sa letom. U gornje plodišno telo umesto izvađenih okvira sa leglom stavljaju se okviri sa satnim osnovama čime smo dodatno uposlili pčele da, između ostalih, i to bude dodatni razlog da se izbegne pojava rojevog nagona;
• Postavljanje okvira sa satnim osnovama u donje plodište ima za cilj, da u periodu, dok ih pčele ne izgrade, matiča bude sprečena da polaže jaja. Ovakvo stanje ce omogućiti da do početka intenzivne bagremove paše svo leglo u donjem plodišnom telu bude zatvoreno, što nam je i bio cilj da u paši imamo što manje otvorenog legla a samim tim i što više pčela koje će učestvovati u bagremovoj paši. Obzirom da u ovom periodu u prirodi skoro da nema paše to ce satne osnove biti duže vreme izgradđivane a samim tim i najmanje 6-7 dana neće biti zaležene;
• Ukoliko u nekoj košnici nema toliko legla koliko je u ovom tekstu navedeno, rešetke se ipak postavljaju i iz gornjeg tela spuštaju 2 okvira sa leglom u donje telo, naravno i matica, a u gornje telo se iz drugih košnica donose dva okvira sa zrelim izlazećim leglom i sa sve pripadajućim pčelama.
NAPOMENA 1: U ovom periodu na mojim pčelinjacima se sve košnice, osim rojeva, stvaljaju na rešetke, i one od kojih će se formirati oplodnjaci, i one u kojima će se proizvoditi mleč, i odgajivačka društva u kojima će se odgajati matičnjaci i društva koja će ići na pašu. Pri ovakvom stanju pčelinjih društava, svo leglo i pčele koje se nalaze iznad matičnih rešetki mogu se spajati ili dodavati drugim društvima iznad matične rešetke bez bojazni da će između tih pčela doći do tuče ili netrpeljivosti. Isti je slučaj i sa obezmatičenim društvima koja su najmanje 6 sati bila bez matica. Ovakva društva se mogu bez ikakvih posledica direktno spajati bez ikakvog novinskog papira ili raznih mirišljavih tečnosti.
Naravno da na mojim pčelinjacima, od ukupno 400 košnica, startnu prednost da budu u maksimalnoj biološkoj snazi ima 120 odgajivačkih društava u kojima se počinju već oko 20. aprila odgajati matičnjaci, i 100 društava koja učestvuju u bagremovoj paši, a paša na mojoj lokaciji počinje oko 6. maja. Ostatak pčelinjaka se orijentiše na proizvodnju mleča i formiranje oplodnjaka.
šta prilikom proširivanja košnica i prepakivanja okvira, ima unešenog nektara ili ostataka meda, taj med će pčele brzo preneti u plodište košnice ako ga stavimo preko bežalice sa otvorenom rupom precnika 20 mm kao što je to na slici br. 4 prikazano.

Slika 4.

Konačno, na slici 5. Može se definitivno videti kako je spakovano društvo i postavljena matična rešetka na košnicu, koja ce za 7-8 dana učestvovati na bagremovoj paši. Ovoj košnici ce se za 2-3 dana pre početka paše dodati medišni polunastavak ali i ta i kasnije aktivnosti biće detaljnije objašnjeni u nastavku ovog članka u martovskom broju.

Slika 5.



Ovakvo dobro stanje u košnicama postiguto je zahvaljujući:
• Valikim zalihama meda i perge u uzimljenim košnicama;
• Kontinuiranom prihranjivanju pčelinjih društava u jutarnjim časovima a samim tim i u unosu većih količina raznorodnog polena;
• Mladoj visoko - produktivnoj matici;
• Proširivanjem pčelinjeg gnezda mladim kvalitetno izgrađenim saćem i
• Drugim tehnološkim radnjama opisanim u prethodnom tekstu.

Nastaviće se !!!!!!!

Marković Mileta
J A B U Č J E
064 1917333 014 434581
www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrović