RODITELJSKE PČELE

Sve pčele u normalnom pčelinjem društvu u nekoj svojoj starosnoj dobi su roditelji ili bliže rečeno negovateljice mladog legla od tek formirane larve do njenog izleganja. Da bi odhranile i odnegovale mlado leglo, pčele hraniteljice treba da budu vitalne i zdrave. Vitalne ce biti samo pod uslovom da budu dobro uhranjene jer samo tako će im funkcije svih žlezda, neophodnih za ishranu mladog legla biti maksimalno razvijene.

Najcelishodnija analiza godišnjih ciklusa izumiranja starih, odgajanja mladih pčela i održavanje biološke snage, biće ako stavimo akcenat na zimsko klube od čijeg stanja zavise dalji ciklusi razvoja pčelinjeg društva.

U toku zimskog perioda, pčele se , kao što je poznato nalaze u klubetu. U centralnom delu klubeta nalazi se matica i najmlađe pčele dok se u omotaču klubeta nalaze starije pčele.

Poslednje jesenje leglo na LR okviru punom meda i perge

Pčele se smeštaju na i u prazne ćelije saća odakle je poslednje jesenje leglo izašlo. Tako smeštene nalaze se u stalnom kontaktu sa medom lagerovanim u visokim vencima saća iznad i oko klubeta, kojim se tokom hladnih dana hrane. Koristeći energiju koja se u njima stvara od uzete ugljenohidratne hrane, vibriraju svojim telima, zbijene jedna uz drugu održavajući temperaturu u centru klubeta od ˜ 25 C. čim dani odužaju i spoljne temperature nešto porastu, pčele pojačanim vibracijama unutar klubeta dižu temperaturu na 35oC. U tim uslovima matica počinje da nosi jaja a potom pčele počinju da hrane prvo leglo. Leglo hrane najmlađe pčele koje su sa 15–20 dana starosti ušle u period zimovanja. Ove pčele su izležene tokom septembra, a u nekim vremenskim uslovima i početkom oktobra. One su dobro uhranjene medom i polenom a nisu bile u poziciji da neguju leglo i preraduju hranu, te su im u tim uslovima tokom zime ostale vitalne mlečne i druge žlezde, neophodne za ishranu najmlađeg legla i matice. Za ishranu starijih larvi koriste med i pergu, koji su prethodnog leta i početkom jeseni lagerovali u najbližem okruženju zimskog klubeta. Pojava mladog legla u ozbiljnijoj meri, u našim vremenskim uslovima, se dešava u drugoj polovini februara osim ako spoljni vremenski uslovi, za taj period godine, nisu ozbilnije poremećeni. Sa prvom generacijom odgajenih prolećnih pčela, žlezde zimskih pčela prestaju da budu produktivno aktivne a ulogu hraniteljica novog legla preuzimaju novoizležene prolećne pčele. Kakvog kvaliteta ce biti leglo odgajeno od prvih prolećnih pčela zavisi i od količine zimskih zaliha meda i perge u košnici. Ove zalihe meda i perge su im neophodne da bi se prolećne pčele njima hranile jer tek nakon petodnevne ishrane ovom hranom njihove žlezde mogu biti u punoj funkciji. U tim okolnostima ce ishrana legla, koje će negovati, biti dovoljna dobra za odgajanje nove generacije mladih i vitalnih prolećnih pčela. Ako takve hrane u okruženju pčelinjeg gnezda nije ostalo dovoljno a pogotovu što u tom periodu nema dovoljno unosa nektara i polena iz prirode, onda su pčele u velikom problemu. Mlade pčele ne mogu tada u svoj organizam deponovati glikolipoproteine (šećere, masti i belančevine) a oni su mladim pčelama neophodni da im žlezde luče mleč, obezbeđuju dug život, jak imunološki sistem i širenje legla kada u košnicama nema dovoljno polena. Pogače od šećera i nekih zamena polena sigurno ne mogu zameniti pergu i med i umesto da te pčele žive 35 i više dana živeće znatno kraće. U takvim okolnostima imaćemo u košnicama znatno smanjenje broja pčela krajem marta i u aprilu u odnosu na februar. Takvo stanje će za posledicu imati dugotrajno stagniranje razvoja pčelinjeg društva i to baš u periodu kada nam je brz razvoj društva najpotrebniji, jer pčele odgajene iz legla u tom periodu treba da budu sabiracice za vreme bagremove paše.

Mnogi će tada verovatno posumnjati da matica nije dobra, a pritom zenemariti činjenicu da su pčele izimele na šećernoj pogaci a ne na bogatim zalihama meda i perge.

Ako je pak u košnici bilo dovoljno meda i perge a društvo ipak stagnira, mora se posumnjati da je u tom društvu u prethodno letnje-jesenjem periodu bilo dosta varoe koja je zajedno sa virusima značajno uticala na skraćenje života zimskih pčela. Većina zimskih pčela gajenih u normalnim okolnostima trebale bi da žive i do 300 dana, odnosno od avgusta prethodne do polovine aprila naredne godine. Međutim, ako smo prethodne godine od jula do novembra imali potpuni uvid u efikasnost preparata za odstranjivanje varoe i da smo pritom varou u visokom procentu odstranili iz košnice, ostaje nam da posumnjamo u prisustvo nozeme. Ovu bolest narvno da pčelar ne može konstatovati bez laboratorijske pretrage. Zato ćemo uzorke pčela poslati u zvaničnu ustanovu i na osnovu rezultata primeniti adekvatnu terapiju. Terapija neće utcati na postojeću populaciju pčela jer se odrasle pčele ne mogu od ove bolesti izlečiti ali će biti sprečeno širenje zaraze na mlade tek izležene pčele. Ukoliko rezultati laboratorijske analize pokažu da pčele nisu zaražene nezemom ne preostaje ništa drugo nego da izvršimo zamenu matice. Maticu ćemo uzeti iz nukleusa, koga smo u te svrhe prethodne godine i formirali. Svi znamo da u tom periodu na tržištu nema matica jer još nema polno zrelih trutova sa kojima bi se mlade matice sparile.

Ako su svi uslovi za normalan razvoj pčelinjeg društva ispunjeni, a to podrazmeva dovoljne zalihe meda i polena, dobra matica i zdrave pčele, u košnici ce biti blagostanje. Pčelaru preostaje da priprema okvire sa satnim osnovama, kojima će zameniti staro saće a istovremeno proširiti pčelinje gnezdo. Novo saće je potrebno da bi se što više legla odgajalo u njemu a što će u velikoj meri sprečavati i pojavu rojevog nagona ali i raznih zaraznih bolesti kojima uzrok može biti staro saće.

Maj, jun, jul – period kada očekujemo dobre paše a samim tim i prinose koji će nam kompenzovati i nagraditi sav naš rad, trud i troškove pčelinjaka i u vezi sa pčelinjakom. Medutim, i u tom periodu moramo se čuvati da ne napravimo velike greške. Prilikom oduzimanja meda ne smemo ostaviti košnicu bez minimalnih 7–8 kg hrane. Mlade pčele se svakodnevno legu i prvo njihovo putovanje po izleganju je ka ćelijama punim medom i polenom, da svoj organizam za 4-5 dana obilno nahrane. Samo tako nahranjene imaće dug život, vitalnost i normalnu aktivnost svojih žlezda. Ako meda i polena nema u dovoljnim količinama, cela generacija novoizleženih pčela biće nedovoljno uhranjena i neće moći da kvalitetno odgaji novo leglo. To je posebno kritično kod pčelarenja sa maticnom rešetkom, kada u plodištu ispod rešetke ostane samo leglo a nastavke sa medom poskidamo i umesto njih stavimo prazne.

Posebnu pažnju pčelama treba posvetiti u mesecu julu jer se već tada može očekivati i početak invazije varoe. Ako znamo de će te julske pčele biti negovateljice zimskih dugovečnih pčela, tada odstranjivanje varoe ima presudan značaj za odgajanje pčela koje treba da žive 300 dana i tako uspešno prezime i odgaje prve prolečne pčele koje če ih zameniti.

Iz celog teksta proizilazi zaključak da mlade, zdrave i dobro uhranjene pčele gaje leglo nove generacije pčela a nova generacija mladih, zdravih i dobro uhranjenih pčela gaji novu generaciju i tako se zatvara ciklus od zime do zime - vekovima ako im čovek ne odmogne i u ugroženom stanju ne pomogne.

Mileta Markovic
Jabucje
014 74 581
064 19 17 333

Foto: Toma Petrovic