PROLEĆNI RAZVOJ PČELINJIH DRUŠTAVA U LR KOŠNICAMA I TEHNOLOGIJA PČELARENJA NA PROLEĆNO-LETNJIM PAŠAMA

I deo

 

Svaki članak koji počinjem da pišem za „Srpski pčelar“ ili se sa nekim udruženjem pčelara dogovorim da održim predavanje, činim to sa velikim zadovoljstvom jer želim da mnogim kolegama kažem neka svoja iskustva i saznanja koja bi i njima mogla koristiti. Istovremeno to činim sa izvesnom dozom strepnje da li ću u tome uspeti, odnosno da ću biti nedovoljno shvaćen.


Verovatno će mnogi pčelari, koji uredno čitaju časopis, primetiti da među do sada objavljenih preko 30 članaka, da je jedan clanak sa ovim naslovom objavljen u junu 2013. godine, odnosno pre 5 godina.

Međutim za tih pet godina mnogo toga se u pčelarenju i uslovima pčelarenja promenilo a i sam sam za to vreme dosta pčelarski sazreo i nova iskustva stekao. Poznato je, uostalom, da se pčelarstvo uči celog života a posebno kada je u pitanju biologija pčela i tehnologija pčelarenja.Mnoge probleme, koje novim pristupom u tehnologiji pčelarenja na med sa LR košnicama želim da rešim ili sam ih u velikom delu već rešio što je i sopstvenom praksom potvrđeno, pokušaću da u daljem tekstu što shvatljivije da taj novi pristup objasnim.

Prvi razlog zbog čega sam u poslednje 2-3 godine promenio tehnologiju pčelarenja na med je prouzrokovan zakonom tržišta za čistim sortnim medom. Shvatio sa da je to jedino moguće postići pčelarenjem sa matičnom rešetkom i medišnim polunastavcima. Ako uzmemo u obzir da poslednjih godina, iz raznih razloga, paše relativno kratko traju i ako želimo da nam medišni okviri budu brzo napunjeni, med bude zreo i ćelije sa medom zatvorene to se sa medišnim nastavcima u ovim uslovima pčelarenja teško može postići. Jedino rešenje je da se iz košnica stalno vade pojedini okviri sa zatvorenim medom a to traži dodatno vreme i pravi dodatne troškove u današnje vreme kada i mi sve više shvatamo svetsku privrednu poslovicu „da je vreme novac“.

Drugi problem, koji je u ovim mojim godina veoma izražen, to je nedovoljna fizička snaga za rukovanje punim LR nastavcima sa medom.

Treći razlog je taj što će zreo i poklopljen med iz polunastavaka moći znatno brže, pomoću bežalica oduzeti iz košnica i tako košnicu rasteretiti suvišnih količina meda. Ovo iz razloga lakše selidbe košnica na druge paše ali i iz razloga što relativno velika količina unešenog meda u košnici smanjuje radno raspoloženje i nagon pčela za unosom nektara .

Takođe, ovakvom tehnologijom odnosno manipulacijom, prvobitno sa gornjim plodišnim telom a kasnije sa polunastavcima iznad matične rešetke, uvek se dobija vertikalna prohodnost pčela ka medištima a samim tim izbegeva blokada plodišta a time i pojava rojevog nagona. Posebno je važno, što ovakvom tehnologijom uz upotrebu matične rešetke pre početka paše ograničavamo maticu u leženju i tako dobijamo znatno veći broj pčela koje ce biti uposlene na unosu i preradi meda u odnosu na broj pčela koje će negovati leglo.

Pre detaljnijeg opisa tehnologije prolećnog razvoja i tehnologije na pašama napominjem da datumi obavljanja pojedinih aktivnosti nisu fiksni već zavise od nadmorske visine gde se pčelari, vremenskih uslova, razvojnih stadijuma društava, intenziteta paše, brzine sazrevanja meda i sl.




PROLEĆNI RAZVOJ

Na početku opisa pojedinih aktivnosti pčelara tokom prolećnog razvoja pčelinjih društava treba reći da je jedan od veoma važnih preduslova za brz prolećni razvoj da na deponiji imamo dovoljno izgrađenog mladog kvalitetnog saća. Okvirima sa ovakvim saćem bi, u toku ranog perioda razvoja društava, proširivali pčelinje gnezdo, čime ne bi dozvolili da nam još uvek nedovoljno razvijena društva izgraduju satne osnove i time iscrpljuju svoje žlezde i troše hranu umesto da hrane i neguju što veću kolicinu legla.


Period od 20. februara do 20. marta


.

Slika 1.

U ovom periodu vrši se izimljavanje pčelinjih društava koje podrazumeva:
• Čišcenje podnjaca;
• Saniranje bezmataka;
• Dodatno utopljavanje;
• Dodavanje pogaca u košnice u kojima nema dovoljno hrane;
• Skidanje češljeva sa leta košnica;
• Popravka postolja i dr.

Period od 20. do 31. marta


U ovom periodu počienje da cveta: dren, vrba iva i mrtva kopriva.
Aktivnosti pčelara:


• Postavljanje pojila za pčele (Slika 1.)
• Postavljanje hranilice na košnice;
• Postavljanje folije preko hranilice;
• Pocinje prihranjivanje društava, svako drugo jutro, sa šećernim sirupom u odnosu 1:1 u količini od 200-300 ml.

Ovakvo i u ovo vreme prihranjivanje je važno iz sledećih razloga: pčelama je zbog intenzivnog razvoja legla potrebna voda pa će se mnogo manje pčela orijentisati na donošenje vode sa pojila ili nekakvih bara. Kada se u ranim jutarnjim satima pčele hrane sirupom, u toku dana donose mnogo više polena u košnicu a znamo da je polen osnovni stimulator razvoja legla. Slabiji rojevi se ne hrane sirupom već im se dodaju okviri sa medom ili iz deponije, ili se oduzimaju od društava u kojima ima višak meda.

Slika 2.

Slika 3.


Period od 01. do 05. aprila


U ovom periodu počinje da cveta: dženerika, maslačak, neke vrste vrba, mrtva kopriva i dr.


Aktivnosti pčelara:
• Pregled društava i evidentiranje nadenog stanja;
• Procena količine hrane;
• Postavljanje vage ispod kontrolne košnice;
• Ukoliko na vagi nema dnevnog unosa preko 200 gr nastavlja se sa jutarnjim prihranjivanjem sa šećernim sirupom po već ustaljenom režimu prihranjivanja;
• Ako neko društvo zaostaje u razvoju a ima sve uslove za normalan razvoj treba mu zameniti maticu;
• Društvima koja imaju gusto zaposednutih 7-8 ulica pčela i na 5-6 okvira legla treba izmedu legla i okvira sa polenom dodati okvir sa lepo izgradenim radiličkim saćem, okvir sa medom iz gornjeg plodišnog tela spustiti u donje telo a iz donjeg tela izvaditi okvir sa starim saćem koji ide na pretapanje;
• Praksa je pokazala da nije preporučljivo zaokretanje gornjeg plodišnog tela, niti okvira sa leglom, za 180o jer u protivnom, u slučaju zahladenja, leglo ce se naći u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima što ce se odraziti na lošiji kvalitet, kraći životni vek i vitalnost izleženih pčela;
• Takode, ne preporučuje se nikakvo otvaranje poklopljenog meda na plodišnim okvirima radi bržeg širenja legla, jer je merenjima naučnih pčelarskih ustanova, utvrđeno da se time ne postižu veći prinosi meda nego u društvima u kojima to nije rađeno;
• Pri ovoj konstataciji treba napomenuti da se rezultati svih eksperimenata sa pčelama izražavaju u količini unešenog meda a ne u brojnom stanju pčela.

Period od 05. do 15. aprila


U ovom periodu cveta: šljiva, trešnja, višnja, maslačak, vrba, mrtva kopriva i dr.
Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• Ukoliko na vagi nema unosa većeg od 200 gr nastavlja se prihranjivanje po ustaljenom režimu;
• Veliki broj društava treba tada da ima gusto popunjenih 10 ulica pčela i na oko 7 okvira legla. Pri takvom stanju košnica, sada se sa druge strane gnezda, izmedu legla i okvira sa polenom dodaje drugi prazan okvir sa lepo izgrađenim radiličkim saćem. Pri ovome se iz gornjeg plodišnog tela spušta okvir sa medom a iz donjeg tela vadi okvir sa starim saćem za pretapanje.
Period od 16. do 25. aprila
U ovom periodu cveta: uljana repica, perko, maslačak, vrba, jabuka, kruška, glog i drugo rastinje.
Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• U ovom periodu u najvećem broju košnica ima ˜15 ulica gusto zaposednutim pčelama i ˜8 okvira sa velikim površinama legla;
• Ukoliko, a trebalo bi očekivati, da obzirom da na gore navedene cvetnice, u košnice ima dovoljno unosa iz prirode, što znači da treba prestati sa nadražajnim prihranjivanjem a ukoliko bi ovo bio kišni period prihranjivanje treba nastaviti.


Period od 26. do 30. aprila


Stanje u košnicama i aktivnosti pčelara:
• Da bi se postavila matična rešetka na donje plodišno telo i time ograničila matica u nošenju, treba konstatovati prethodno stanje u košnicama a zatim izvršiti potrebne tehnološke zahvate čime bi praktično počela završna priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu;
• U svim košnicama, na koje ce se postaviti matična rešetke, treba da ima 20 ulica gusto zaposednutih pčelama i na 8 okvira legla u gornjem plodišnom telu i 2-3 okvira sa tek zaleženim leglom u donjem telu. Sada iz gornjeg plodišnog tela uzimamo dva okvira sa leglom, a to su oni okviri koje smo dodali da bi proširili gnezdo, i spuštamo ih u donje plodišno telo. Iz donjeg plodišnog tela predhodno ćemo izvaditi 4 okvira sa starijim saćem (bez pčela) a umesto njih u centar pored postojećih okvira sa leglom postaviti i dva okvira sa leglom iz gornjeg tela i celo gnezdo ograditi sa dve satne osnove. Preostali prostor u donjem telu popunjava se okvirima sa manjim kolicinama meda i perge. U donje telo se stavlja matica a preko tela uokvirena matična rešetka sa letom. U gornje plodišno telo umesto izvadenih okvira sa leglom stavljaju se okviri sa satnim osnovama čime smo dodatno uposlili pčele da, između ostalih, i to bude dodatni razlog da se izbegne pojava rojevog nagona;
• Postavljanje okvira sa satnim osnovama u donje plodište ima za cilj, da u periodu, dok ih pčele ne izgrade, matica bude sprečena da polaže jaja. Ovakvo stanje ce omogućiti da do početka intenzivne bagremove paše svo leglo u donjem plodišnom telu bude zatvoreno, što nam je i bio cilj da u paši imamo što manje otvorenog legla a samim tim i što više pčela koje će učestvovati u bagremovoj paši. Obzirom da u ovom periodu u prirodi skoro da nema paše to će satne osnove biti duže vreme izgrađivane a samim tim i najmanje 6-7 dana neće biti zaležene;
• Ukoliko u nekoj košnici nema toliko legla koliko je u ovom tekstu navedeno, rešetke se ipak postavljaju i iz gornjeg tela spuštaju 2 okvira sa leglom u donje telo, naravno i matica, a u gornje telo se iz drugih košnica donose dva okvira sa zrelim izlazećim leglom i sa sve pripadajućim pčelama.


NAPOMENA 1: U ovom periodu na mojim pčelinjacima se sve košnice, osim rojeva, stvaljaju na rešetke, i one od kojih će se formirati oplodnjaci, i one u kojima ce se proizvoditi mleč, i odgajivačka društva u kojima će se odgajati maticnjaci i društva koja ce ići na pašu. Pri ovakvom stanju pčelinjih društava, svo leglo i pčele koje se nalaze iznad matičnih rešetki mogu se spajati ili dodavati drugim društvima iznad matična rešetke bez bojazni da će između tih pčela doći do tuče ili netrpeljivosti. Isti je slučaj i sa obezmatičenim društvima koja su najmanje 6 sati bila bez matica. Ovakva društva se mogu bez ikakvih posledica direktno spajati bez ikakvog novinskog papira ili raznih mirišljavih tecnosti.
Naravno da na mojim pčelinjacima, od ukupno 400 košnica, startnu prednost da budu u maksimalnoj biološkoj snazi ima 120 odgajivačkih društava u kojima se pocinju već oko 20. aprila odgajati matičnjaci, i 100 društava koja učestvuju u bagremovoj paši, a paša na mojoj lokaciji počinje oko 6. maja. Ostatak pčelinjaka se orijentiše na proizvodnju mleča i formiranje oplodnjaka.


NAPOMENA 2: Ukoliko na okvirima koje vadimo iz donjeg plodišta prilikom proširivanja košnica i prepakivanja okvira, ima unešenog nektara ili ostataka meda, taj med ce pčele brzo preneti u plodište košnice ako ga stavimo preko bežalice sa otvorenom rupom prečnika 20 mm kao što je to na slici br. 4 prikazano.


Slika 4.


Konačno, na slici 5. može se definitivno videti kako je spakovano društvo i postavljena matična rešetka na košnicu, koja će za 7-8 dana učestvovati na bagremovoj paši. Ovoj košnici ce se za 2-3 dana pre početka paše dodati medišni polunastavak ali i ta i kasnije aktivnosti biće detaljnije objašnjeni u nastavku ovog članka u martovskom broju.


Slika 5.


Ovakvo dobro stanje u košnicama postiguto je zahvaljujući:
• Valikim zalihama meda i perge u uzimljenim košnicama;
• Kontinuiranom prihranjivanju pčelinjih društava u jutarnjim časovima a samim tim i u unosu većih količina raznorodnog polena;
• Mladoj visoko - produktivnoj matici;
• Proširivanjem pčelinjeg gnezda mladim kvalitetno izgrađenim saćem i
• Drugim tehnološkim radnjama opisanim u prethodnom tekstu.

Nastaviće se !!!!!!!

 

 

 

PROLEĆNI RAZVOJ PČELINjIH DRUŠTAVA U LR KOŠNICAMAI TEHNOLOGIJA PČELARENjA NA PROLEĆNO-LETNjIM PAŠAMA
II deo

U prošlom (februarskom) broju časopisa objavljen je prvi deo ovog članka u kojem se vidi da su pčelinja društva, zahvaljujuci dobrom zimovanju i prolecnom razvoju a posebno aktivnostima pčelara dostigla skoro sam vrhunac svog biološkog razvoja. Veoma je važno reci da je ovaj nivo razvoja dostignut pred sam pocetak bagremove paše. Ovakav tempo prolećnog razvoja i jeste, i treba da bude cilj kojem teži svaki majstor pčelarstva. To znaci da pčelinja društva treba da budu na svom biološkom maksimumu odnosno predroje-vnom stanju na pocetku paše jer ce, najjaci instikt kod pčela, a to je instikt paše, nadjacati (poništiti) instikt prirodnog rojenja. U ovom slucaju pčelinja društva ce ostvarivati maksimalni unos dok u slucaju, da je biološki maksimum ostvaren 7-10 dana pre paše, pčele bio se izrojile i tako bi ostali i bez pčela i bez meda. U tom slucaju bila bi poništena sva naša materijalna ulaganja i uloženi rad na negovanju i razvoju pcelinjih društava

Slika 6.


Da se to nebi dogodilo već treceg maja, na košnice, koje će učestvovati na paši, stavlja se medišni polunastavak sa izgrađenim saćem kao na slici 6. Ovime je proširen prostor u košnici a istovremeno pčele će polirati ćelije saća pred pocetak unosa prvih kapi bagremovog nektara.
Odmah posle unošenja prvih količina nektara kada se med u dodatom polumedištu (1) zasija, ovo polumedište se postavlja na matičnu rešetku odnosno izmedu matična rešetke i gornjeg plodišta. Na gornje plodište se postavlja polumedište (2) tako da košnica dolazi u poziciju kao što se vidi slici 7.
Ovom aktivnošcu smo praktično „razbili“ odnosno razrojili društvo u okviru iste košnice čime nismo ništa izgubili na njegovoj snazi i količini unešenog nektara a u potpunosti smo eliminisali pojavu rojevog nagona.

Slika 7.


Pošto je gornje plodište stajalo najmanje 8 dana na matičnoj rešetki na leglu tog plodišta se nisu mogli pojaviti prisilni matičnjaci jer mlada matica sa svojim feromonima u donjem plodišnom telu to nije dozvolila.
NAPOMENA: Prilikom proširivanja medišnog prostora, na matičnu rešetku se uvek stavlja polumedište u kome se nalazi iszvesna količina meda. Ovo iz razloga što se time ostvaruje veza i nesmetana prohodnost pčela ka medištima čime se izbegava blokada plodišta a samim tim suzbija i eventualna pojava rojevog nagona.


12. -13. maj


Aktivnosti pčelara:


Do ovih datuma, dnevni unosi nektara na bagremovoj paši su znatno uvećani pa je vreme da se, posle 14-15 dana, stajanja iznad matišne rešetke, gornje plodišno telo skine a iz njega u košnicu istresu sve pčele. Lako je izračunati da se iz legla ovog plodišta, za ovo vreme već izleglo ˜30.000 mladih pčela. Ovo plodišno telo se sa ostatkom preostalog legla odnosi na pomoćna društva ili društva od kojih će se formirati oplodnjaci ili neka druga društva koja imaju dovoljno pčela da pokriju preostalo leglo u novododatom nastavku.
U ovom plodišnom telu može se ostaviti i izvesna količina pčela da bi pokrila 5-6 hiljada preostalih ćelija zrelog izlazećeg legla, koje ce se za 5-6 dana potpuno izvesti. Tako možemo dobiti dobar roj kome ćemo dodati oplođenu maticu ili, uz malo veći rizik, zreo matičnjak. Ovakav roj, uz pravilno negovanje, može imati snagu solidnog društva na suncokretovoj paši. Takođe, u ovom telu u nekoj drugoj varijanti, posle izvođenja legla, se mogu čuvati ramovi sa plodišnim saćem koji ce se dodati selećim košnicama u cilju proširenja plodišta. Ovo proširenje se izvodi na kraju bagremove paše a u cilju da matica, do suncekretove paše zaleže što veće površine saća.
Posle skidanja gornjeg plodišnog tela, osnovnoj košnici se dodaje još jedan medišni polunastavak sa izgradenim saćem pa se košnica svodi na stanje kao što je prikazano na slici 8.

Iz teksta objavljenog u februarskom broju ali i u velikom delu ovog teksta stalno se provlaci priča koja govori o tome, kako iskoristiti ceo potencijal pčelinjaka, odnosno svaku pčelu koja treba biti uposlena ili:


- da donosi med,
- da gaji maticnjake,
- da gaji maticu u oplodnjaku,
- da proizvodi mleč,
- da pravi roj,
- da sakuplja polen, pčelinji otrov i propolis


jer se samo tako racionalnim i produktivnim pčelarenjem mogu pokriti troškovi a eventualno na rodnoj godini ostvariti i zarada.


15. -16. maj


Aktivnosti pčelara:
Polunastavci se prepakivaju tako da se opet na matičnu rešetku stavlja plunastavak u kome ima 2 do 5 kg. meda a pun polunastavak (1) podiže na drugu poziciju gde treba da stoji još nekoliko dana da bi med sazreo slika 9a.

Slika 8.


Slika 9.


Slika 9a.


Košnice kao na slici 9. sada se sele na drugi bagrem, odnosno sa lokacije od 100-150 metara n/m na lokaciju 300-350 metara n/m.


20. -21. maj


Aktivnosti pčelara:
Pošto je med u polunastaku br. 1, do ovog datuma sazreo i 70% poklopljen, stavlja se na bežalicu gde stoji 24-36 sati a zatim se transportuje kući na vrcanje dok druga 2 polunastavka zamenjuju mesta kao na slici 10.
Sledećeg dana kada se vrati polunastavak br. 1 iz koga je izvrcan med, isti se stavlja na poziciju 2. a polunastavak br. 2 stavlja se na bežalicu koji se takođe posle 36 sati transportuje na vrcanje. Košnica se dovodi u poziciju kao na sl. 11.


23. maj – aktivnosti pčelara
Umesto oduzetog polunastavka br. 2 na košncu se postavlja nov poluna-stavak sa izgrađenim saćem br. 4. Košnica se time dovodi u poziciju kao na slici 12. i transportuje na treći bagrem koji se nalazi na nadmorskoj visini od 500 do 700 metara.

Slika 10.

 

Slika 11.

Treći bagrem (n/m 500-700 m.)
Bagremova paša na ovim terenima počinje oko 24. maja a završava se oko 5. juna. Posle završene bagremove paše košnice se dovode u poziciju kao na slici 13. odnosno pripremaju za početak livadske paše.

U podbačenom plodištu br. 2 osim 7-8 kg. meda raznog porekla (ostaci suncokretovog meda od prethodne godine, med od prihrane, voćni med i jedna količina meda od bagrema). Osim meda u okvirima se nalazi izvesna količina perge. To je ustvari plodišno telo koje je sa ove košnice skinuto 12. ili 13. maja i koje je čuvano na drugim pomocnim društvima baznog pčelinjaka.
Pošto je u ovom trenutku gornje plodišno telo (1) pretrpano i leglom i pčelama, matica ce ubrzo sici u donje plodište (2) i tu zaleći izvestan broj okvira, čime ćemo dobiti da košnica ponovo ima ˜10 okvira legla, što nam je i bio cilj. Ovim postupkom ćemo ispoštovati pravilo da na bagremovu pašu idemo sa što više pčela a na suncokretovu sa što više legla.

 

Slika 12.

 

Slika 13.

 

Slika 14.

5. jun – košnice se dovoze na baznu lokaciju u poziciji kao na Sl. 14 i pomoću bežalice skida polunastavak sa livadskim medom.
U poziciji kao na Sl. 15 košnice se od 17. do 20. juna sele na suncokretovu pašu.


Na suncokretovu pašu se ne ide već se suncokretova paša čeka

 



Slika 15.

Na suncekrotovoj paši, na košnice, ne treba stavljati matična rešetke jer se u tom periodu godine, intenzitet nošenja matice smanjuje pa bi u suprotnom moglo doći do blokade legla a prelazak matice u medište je onemogućen time što se u medištu nalaze okviri sa belim devičanskim saćem izmešanim sa satnim osnovama.


Dolovo, 17.Jun 2017.


Od 15.-20. jula


U ovom periodu košnice se vracaju u zimovnike jer je suncokretova paša praktično završena. Pomoću bežalica se skida sakupljeni med i vrše dalje aktivnosti na njihovom uzimljavanju.
NAPOMENA: Za seobu košnica sa suncokretove paše, zbog visokih dnevnih ali i noćnih temperatura i velike količine unetog meda, potrebno je da se na košnicama nalaze duboki zbegovi, polunastavci ili nastavci sa praznim saćem, za smeštaj pčela da ne bi došlo do njihovog gušenja.

U oba članka (februar i mart) moglo se videti da je tokom cele sezone u plodištima košnica izgrađeno samo 4 okvira saća, što je nedovoljno jer u plodištima LR košnica treba obnoviti minimalno jednu trećinu saća a to znači 6-7 okvira. Međutim, ukoliko nije primećeno, u ovom slučaju u LR medištu na suncekrotovoj paši stavljeno je na izgradnju još 5 okvira sa satnim osnovama koji ce se iduće godine upotrebiti za proširenje plodišta u okviru prolećnog razvoja društava.
Takođe, veliki broj okvira sa satnim osnovama, bilo da su standardni LR okviri ili poluokviri, izgradi se tokom bagremove paše u odgajivačkim društvima čime se sprečava zarastanje matičnjaka u voštane zeperke jer pčele svoju potrebu za izlučivanjem voska ispune izgradnjom dodatih satnih osnova. Ovakvim nacinom dodatno se upošljavaju i mlade pčele cime se istovremeno sprecava i pojava rojevog nagona. Postavljanjem u plodište okvira od polunastavaka takode se ispunjavaju gore navedeni ciljevi ali ce dodatno na donjem delu tih okvira pčele izgraditi trutovsko saće iz kojih će se izvesti vitalni trutovi potrebni za sparivanje matica. Ako trutova ima dovoljno taj deo trutovskog saća posle zatvaranja celija treba iseći i tako iz košnice odstraniti zarobljenu varou.


Umesto zaključka


Kao što se iz celog teksta vidi, tehnologija pčelarenja je pisana kao da će celo proleće i leto trajati intenzivna paša. Treba imati na umu, da takva rodna godina, može baš ove godine da se desi i da za takvu godinu treba imati dovoljno nastavaka i polunastavaka, saća i na kraju i sudova za med.


Ćist sortni med prvoklasnog kvaliteta a samim tim i visoke prodajne cene bilo na našem ili evropskom tržištu.

 

 

 

Markovic Mileta
J A B U C J E
064 1917333 014 434581
www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrovic

 

 

2018.
2019.
2020.
2021.
2022.

Celokupno tkanje pčelinjeg društva zavisi od komunikacije - od urodjene sposobnosti za slanje i primanje poruka, kodiranje i dekodiranje informacija.

TheThe Secret Life of Bees Sue

Monk Kidd

Lajkovac, vremenska prognoza

Created: Toma Petrović. Copyright: Toma, YU1AB. All rights reserved. Last modified: 05/18/2011 08:01:10