PRIPREMA PČELINJIH DRUŠTAVA

ZA SUNCOKRETOVU PAŠU

Veliki broj pčelara verovatno će, čitajuci naslov ovog članka, reći da je u mesecu aprilu suviše rano govoriti o suncokretovoj paši. Pošto smatram da je suncokretova paša glavna pretpostavka uspešnog pčelarenja koja se pre svega ogleda i reflektuje na životnu i biološku snagu pčelinjih društava tokom cele godine to je normalno da na vreme toj paši posvetimo posebnu pažnju jer se praktično pripreme za tu pašu moraju početi već krajem aprila i početkom meseca maja. Ovo pišem iz razloga da se problem suncokretove paše na vreme sagleda i adekvatnom tehnologijom na vreme preduprede problemi koji su poslednjih godina na suncokretovoj paši jako izraženi. Šta se to u poslednje vreme na suncokretovoj paši dešava moglo bi se iskazati kroz jednu rečenicu : U prethodnim vremenima na suncokret smo selili rojeve da bi ih kući vraćali kao društva dok sada selimo društva da bi ih kući vraćali kao rojeve.

Dolovo, 17. jun 2015. godine, suncokret već počinje da cveta

Godinama unazad a posebno pre 10, 15 pa i 20 godina u pčelarenju je postojala skoro rutinska praksa da se u periodu od 5. do 30. maja koristila prva, druga a ponekad i treća bagremova paša. U prvoj dekadi juna vrcan je bagremov med, formirali se rojevi za prodaju i rojevi za proširenje sopstvenog pčelinjaka. Od završetka medenja bagrema do 1. jula u planinskim područjima, društva koja nisu razrojavana, sakupljala su livadski med a razrojena društva su na tim tihim pašama imala dovoljno unosa i vremena da ponovo dostignu snagu za suncokretovu pašu. Veliki broj pčelara je od 15. juna do 1. jula selio svoje pčele na pašu lipe i stizao na vreme na pašu suncokreta. Paša suncokreta obično je počinjala u periodu od 1. do 7. jula i na jednoj tabli trajala oko 20 dana. Od 25. jula do 1. avgusta pčelinjaci su vraćani u bazne lokacije sem izuzetaka koji su mahom motorizovani te su svoje pčele selili na razne korove i aster u blizine velikih reka i kanala.

Košnice koje su vraćane sa suncekrotove paše većinom su bile pune meda, pčela i srazmerno količini pčela i legla. Prinosi su, zavisno od snage društava, bili između 40 i 60 kilograma a ponekad i znatno više tako da se pčelama za zimovanje ostavljalo oko 20 kg dok se ostatak meda vrcao. Iz tako jakih društava skoro uvek sam mogao, okvirima sa leglom i medom, pojačavati i osvežavati odgajivačka društva i oplodnjake koji su tokom sezone bili u stacionaru upošljeni na proizvodnji matica, matičnjaka i mleča. I pored toga ta društva su ostajala dovoljno jaka sa dovoljno legla, meda i zdravog raznorodnog polena što je tim društvima omogućavalo uspešno prezimljavanje i brz prolećni razvoj.

U poslednje vreme stanje je potpuno obrnuto, sada iz društava stacionarnog pčelinjaka moram da pojačavam društva koja su vrećena sa paše suncokreta.

Šta se to poslednjih godina na suncokretovoj paši promenilo da mi pčelari moramo vršiti velike promene u tehnologiji pčelarenja?

Razmišljajući o koliko-toliko ostvarivim prinosima na suncokretu moramo dosta toga promeniti još od prolećnog razvoja pčelinjih društava pa sve do njihovog uzimljavanja. Prethodno se moramo pomiriti sa činjenicom da suncokretova paša nije više onakva kakva je nekada bila a mi pčelari nismo u mogućnosti, ili bolje rečeno nismo moćni da tu bilo šta možemo da promenimo sem sopstvenog mukotrpnog prilagodavanja u cilju opstanka pčelinjih društava i ostvarivanja minimalnih prihoda koji često ne mogu da pokriju ni troškove seoba na suncokretovu pašu.

U prethodnom tekstu sam napisao kako je to bilo nekada a sada je činjenica da skoro sve sorte suncokreta cvetaju 15-20 pre nego što su ranije cvetavale što se skoro preklapa sa cvetanjem lipe. Sam proces cvetanja traje maksimalno 7 do 10 dana. Medenje pojedinih sorti suncokreta je i do 50% slabije nego nekada sejanih a neke sorte skoro i da ne mede. Velike table suncokreta u površinama od 200 i više hektara nakada su se obrađivale i sejale po nekoliko dana a samim tim je i suncokret na tim tablama više dana i cvetavao i medio, dok se sada sa savremenom mehanizacijom te površine zaseju za jedan dan. Sklop sadnica je sada mnogo gušci i pri takvom sejanju biljke i glavice suncokreta su znatno sitnije a samim tim brže sazrevaju i slabije mede. Semena skoro svih sorti suncokreta su zatrovana neonikodinidima i drugim otrovima a ti otrovi kroz nektar i polen truju i dezorijentišu pčele. Zemlja i kanali sa vodom godinama su tim otrovima zagađivani. Vlasnici parcela na kojima se nalazi suncokret retko kada ce pčelarima reći koje su sorte zasejane i kojim hemijskim sredtvima su tretirane. Njima je cilj da im pčele opraše suncokret a koliko će pčela stradati bila je i ostala samo briga pčelara. Više se ne postavlja pitanje da li će imati trovanje pčela na suncokretovoj paši, već u kojoj meri će trovanja biti i kada će se opet desiti ono što se u protekloj sezoni dešavalo u okolini Kikinde i na još mnogim lokacijama.

Uobičajena slika mrtvih pčela na mnogim pčelinjacima na suncokretovoj paši

Ne želim ovim podacima, nijednog trenutka, da odvraćam pčelare od seobe na suncokret, jer cu moje pčele i u buduće seliti, već hoću da upozorim na potrebu da se pripreme društava za ovu pašu moraju ubuduće drugačije obavljati nego što je to do sada bio slučaj. Ako je na osnovu iznesenog, odnosno iskustvenog saznanja konstatovano da paša počinje 15-20 dana pre nego što je to nekada bilo i traje samo 7-10 dana, da su gubici pčela zbog trovanja značajno veliki, da se u velikom broju košnica, zbog dezorijentzacije pčela pojavljuje i nalet na druge košnice ili tude pčelinjake iz bliže okoline, može se izgubiti veliki broj pčela i tako društva značajno oslabiti. Slaba društva se u slučaju trovanja svedu na par ramova pčela čiji je opstanak ugrožen. Srednje jaka društva se uglavnom nakon gubitka izletnica skoncentrišu u plodište gde daljim unosom blokiraju maticu u nošenju. Ova društva iz paše izlaze sa obezbedenom zimnicom i jako malo legla i, naravno bez meda za pčelara. Veoma jaka društva uspeju da kompenzuju gubitke koji su po pravilu najveci na pocetku paše i kasnije uspevaju da daju solidan prinos.

Prema tome neophodno je na suncokretovu pašu seliti samo jaka društva sa velikom količinom legla tako da i pored svih nedaća društva ostanu relativno jaka da mogu doneti solidne količine meda i pri tom imati dobru biološku snagu za uspešno prezimljavanje. Međutim, takvo stanje se ne može očekivati ako su društva razrojena po do sada uobičajenoj praksi oko 10 juna ili 7-10 dana pre suncokretove paše već se razrojavanje odnosno formiranje rojeva iz tih društava mora činiti pre ili za vreme prve bagremove paše ali tako da ta društva ostanu jaka da bi ostvarila dobre prinose i na bagremovim pašama i istovremeno postigla dovoljno veliku biološku snagu za suncokretovu pašu bez obzira na njihovo razrojavanje.

Jedan od optimalno dobrih načina da se dođe do rojeva neposredno pre bagremove paše je da se iz više ekstra jakih društava oduzme od 2 do 3 okvira sa relativno mladim leglom i pripadajućim pčelama i od njih formiraju rojevi koji će se, da se pčele ne bi vraćale u osnovna društva, odseliti na lokacije nekoliko kilometara udaljene od pčelinjaka na kome su formirani. Ovim rojevima treba dodati mlade matice ili u nedostatku matica zrele matičnjake. Ovako i ovo vreme formirani rojevi imali bi vremena da ojačaju, učestvuju u suncokretovoj paši sa šansom da uz posebnu negu i dodatno prihranjivanje budu solidna društva koja ce bezbolno zimovati i u proleće se normalno razvijati. Time bi u osnovnim društvima bilo omogućeno da se umesto izvadenih okvira sa leglom dodaju okviri sa satnim osnovama čime bi se razblokiralo plodište, zaposlile pčele na lučenju voska, odnosno izgradnji saća, obezbedio prostor za zaleganje matice što bi sve zajedno bila dobra pretpostavka za smanjenje uslova za pojavu rojevog nagona. Osnovna društva bi takvim načinom sačuvala svoju snagu za drugi i treći bagrem ali i za livadsku, lipovu a posebno za suncokretovu pašu.

Drugi način formiranja ranih rojeva je mnogo puta u pčelarskoj literaturi već opisan i u praksi potvrđen. To je „Peletov“ način formiranja rojeva bez gubitka prinosa osnovnog društva kojeg ovog puta iz tih razloga neću ni opisivati.

Oba ova načina formiranja rojeva mogu se obaviti i u toku prve bagremove paše ali se ne sme čekati kraj druge i treće bagremove paše jer bi to već bilo kasno kako za osnovna društva tako i za formirane rojeve.

Treći način formiranja ranih rojeva može se obaviti ako se u pojedinim košnicama pre ili za vreme prve bagremove paše pojavi rojevi nagon. To bi bila prilika da se formiraju jaki rojevi koji mogu biti veoma uspešni na suncokretovoj paši i tako sanirati štetu koja bi nastala da je se košnica prirodno izrojila.

U svakom slučaju poenta je u tome da od razrojavanja do početka suncokretove paše treba da prode što više vremena a najmanje 25 dana.

Poznato je stanovište da je pčelama potrebno dati što više prostora u košnici da bi se stimulisale na unos i da bi im se olakšala prerada nektara. U bagremovoj paši kada se društva od početka do kraja paše uvećaju i do 50% takva mera je logična. Međutim, na suncikretovoj paši, u poslednjih par godina, ako su pčele odseljene na 3 LR nastavka sigurno se neće vratiti na 4 nastavka. Pre će se dogoditi da budu na 2 ili u najboljem slučaju na 3 nastavka. Ako je dodat i četvrti nastavak u njemu neće biti pčela, a gde nema pčela nema ni meda, mogu se dobiti samo deformisane satne osnove ako se tamo nalaze.

Mnogi pčelari praktikuju prevešavanje legla u medište tzv. demariranje. Ako se prevešani ramovi legla rasporede u 3 ili 4 nastavka a dode do gubitka izletnica imaćemo nazor razvučeno pčelinje društvo i manjak pčela u plodištu što ce svakako rezultirati danjim slabljenjem društva. Pri ovakvim uslovima suncokretove paše sa realnim rizikom da dođe do manjeg ili većeg gubitka izletnica leglo bi trebalo da ostane kompaktno bez obzira da li se koristi matična rešetka ili ne.

Klima se menja, menjaju se sorte suncokreta, hemijskih preparata je sve više sa sve pogubnijim delovanjem, pomeraju se rokovi paša, skraćuje se period medenja. Možemo da jadikujemo, možemo da se sa nostalgijom sećamo prošlih vremena, možemo da se nadamo da ce doći neki bolji dani ali do tada moramo da se borimo protiv trovanja i moramo da opstanemo, a da bi opstali moramo se prilagoditi. Zato ostavimo pčelama dovoljno vremena da se pripreme za suncokretovu pašu, nemojmo „rastezati“ pčelinje društvo i selimo samo jaka društva. Ona će bez obzira na sve doneti med i sebi i nama.

Neki pčelari se verovatno neće složiti sa svim iznešenim konstatacijama već će na svojim iskustvima i saznanjima zasnivati dalje tehnologije pčelarenja i pripreme društava za suncokretovu pašu, ali ja sam u ovom tekstu želeo da iznesem svoje iskustvo sa nadom da će možda nekome zavredeti pažnju.

 

Marković Mileta

J A B U Č J E

0641917333 01474581

www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrović

2012.
2013.
2014.
2015.
2016.

Celokupno tkanje pčelinjeg društva zavisi od komunikacije - od urodjene sposobnosti za slanje i primanje poruka, kodiranje i dekodiranje informacija.

TheThe Secret Life of Bees Sue

Monk Kidd

Lajkovac, vremenska prognoza

 

Created: Toma Petrović. Copyright: Toma, YU1AB. All rights reserved. Last modified: 05/18/2011 08:01:10