Pcelarske dileme

POČETNA

PČELARSKE DILEME

Počinjem da pčelarim i tačka. Za takvu odluku sam apsolutno određen i u tome me ne može niko pokolebati. Odlično, i ja se slažem! Pčelarenje je korisno iz bilo kog ugla gledano: i zbog zdravlja, i zbog boravka u prirodi, i zbog korisnog utroška slobodnog vremena ali i iz finansijskih razloga i tu nema dileme. Ponavljam, odluka je super. Međutim, odmah po donošenju te odluke počinju prve dileme iskazane kroz pitanja: kojim tipom košnica pčelariti, kakvom bojom ih ofarbati, kakva postolja montirati, kakvu lokaciju izabrati, od kojeg autora knjige o pčelarstvu kupiti, od koga i kakve rojeve kupiti? I tako sem navedenih početnih dilema, dileme se sa početkom pčelarenja i svih narednih godina uvećavaju i sve više postaju sastavni deo pčelarevog života i stalne potrebe za novim i boljim rešenjima a sve sa nadom da će nova rešenja biti bolja, svrsishodnija i na kraju rentabilnija.

Mnogo je dakle u pčelarenju pitanja na koja nema jednostavnih i tačnih odgovora pa samim tim ta pitanja jesu i biće uvek povod za polemiku i suprotstavljanje mišljenja između pčelara. Ne sporim ja da je korektno suprotstavljanje mišljenja pozitivno jer iz takvih polemika mogu često proizaći bolja rešenja od onih koja su već usvojena ali sve to zavisi od sposobnosti pčelara da sa uvažavanjem saslušaju svoje sagovornike.

Često se od pojedinih pčelara mogu cuti zahtevi da se u časopisu „Pčelar“ uvede stalna rubrika pod nazivom „Pitanja i odgovori“ ali ne znam koja bi to pčelarska institucija ili stručno lice moglo kompetentno i pouzdano na ta pitanja odgovoriti. Pitanjem na pitanje čini mi se najlogičnijim odgovorom jer je u pčelarstvu malo jednostavnih i jednostrano dobrih rešenja a da zbog nečeg drugog nisu dobra.

Osim navedenih dilema iz uvodnog dela ovog teksta navešću samo neka od mnoštva dilema koje su bile, ostale i dalje ostaju da ih svaki pčelar kroz svoj individualizam, shvatanje i svoju praksu rešava:

Tretiranje oksalnom kiselinom

Tretiranje oksalnom kiselinom metodom nakapavanja preporučuje se u kasnom jesenjem periodu kada u košnicama nema više legla i kada je već formirano čvrsto zimsko klube. Tretman se vrši pri dnevnim temperaturama do 8C dok noćne budu oko nule a nekad i niže. U takvim vremenskim uslovima preporuka je da se na pčelinjacima obezbedi potpuni mir, da se košnice ne otvaraju i pčele ne uznemiravaju. Pored toga pčele su propolisom zadihtovale sastavne delove košnice i baš u tim okolnostima treba vršiti tretiranje. Pretpostavljam da postupak tretiranja rastvorom oksalne kiseline najveći broj pčelara uspešno zna da obavi ali verovatno mnogi i ne znaju šta se posle obavljenog postupka u košnici

Tretiranje oksalnom kiselinom

dešava. Do tada čvrsto pcelinje klube se potpuno rasturi (24-48 sati), pčele su uznemirene, razudene po celoj košnici obavljajuci tzv. ples čišćenja i tek posle navedenog perioda ponovo formiraju klube. Činjenica je, a to je i višegodišnja praksa u potpunosti potvrdila da se oksalnom kiselinom u ovom periodu postiže veoma efikasan završni tretman protiv varoe ali su pri tom prisutne i neželjene pojave kao što su: rastureno i rashlađeno zimsko klube, uznemirene pčele, povećana potrošnja hrane, oštećene propolisne zaptivke i druge negativne pojave zbog kojih izvestan broj pčelara ovu metodu i ne primenjuje.

Gornje leto na košnicama

Ovo pitanje odnosi se na košnice koje se uzimljavaju na dva (LR) ili tri tela (Farar) i slične tipove u kojima se zimsko klube nalazi u gornjim delovima košnice. Obilaskom više pčelinjaka u bližoj i daljoj okolini uočio sam da su gornja leta negde otvorena a negde zatvorena. Svi vlasnici tih pčelinjaka su imali razloge za takve odluke i na neki način svi su bili u pravu, odnosno svi su imali razloge zbog kojih su gornja leta držali otvorena ili zatvorena. Pokušacu da analiziram šta je pozitivno a šta je negativno i u jednom i u drugom slučaju:

Pčelinjak Rada Vasića iz Jabučja

- Gornja leta su zatvorena -

Otvoreno gornje leto – pozitivni efekti

Zimsko klube se pravilno formira u neposrednoj blizini leta na prednjoj strani košnice gde ima najbolji dotok svežeg vazduha;

Otvorenim gornjim letom obezbeduje se najbolja ventilacija košnice a posebno u uslovima velikih snežnih nanosa kada su donja leta zatrpana zaleđenim snegom;

Zbog neposrednog kontakta sa spoljnim temperaturnim uslovima pčele češće izleću na pročistni izlet, ranije počinju da unose polen a samim tim imaju i brži prolećni razvoj.

Otvoreno gornje leto – negativni efekti

Hladan vetar kroz otvoreno leto rashladuje pčelinje klube i samim tim se povećava potrošnja hrane u košnici;

Detlićima i žunjama je kroz otvoreno leto omogućen prolaz da se hrane pčelama i time uznemiravaju pčele u klubetu;

Zbog direktnog kontakta sa spoljnom okolinom pčele i po nedovoljno povoljnim vremenskim uslovima izleću napolje i tako rashladene padaju i uginjavaju po snegu ili okolnim barama i baricama;

Zbog izleta pčela kroz gornje leto podnjače se slabije čiste od uginulih pčela i drugih otpadaka.

Matična rešetka

Pčelarenje sa matičnom rešetkom i otvorenim

letom na gornjem plodištu

Matična rešetka je dopunski element košnice ali koji nije baš obavezan. Ta njena neobaveznost čini je u praksi prihvatljivom ali vrlo često i neprihvatljivom. Razlozi za upotrebu matične rešetke su brojni, ali isto toliko pćelara ima razloge da je ne prihvati. I u jednom i u drugom slućaju može se govoriti da su razlozi uglavnom opravdani. Ako se pćelinje društvo, u LR i sličnim tipovima košnica, na vrhuncu svog biološkog razvoja, razdvoji matičnom rešetkom tako što se u donje telo ispod rešetke stavi matica, 1-2 kvira legla, 2 okvira sa satnim osnovama oko legla a ostali prostor popuni sa izgrađenim saćem u kojima ima izvesna zaliha meda i polena dok drugo plodišno telo podignemo kao treće a između njih medišno telo, eliminisaćemo rojevni nagon i obezbediti dovoljno praznih ćelija koje ce matica zalegati u telu ispod rešetke. Pored toga moci cemo po završetku paše i sazrevanju meda da koristeci bežalice veoma lako poskidati medišna tela u kojima neće biti pčela. Međutim, postavlja se pitanje šta sa medom koji ce pčele uneti u gornje telo u kome je bilo leglo. Taj med nije za prodaju a obično ga ima dosta da bi se ostavio pčelama i u tom stanju košnice selile na narednu pašu.

Ako se pak maticna rešetka postavi na već leglom, medom i polenom popunjeno plodište, izvesno je da ce u njemu sa dodatnim unosom nektara i polena doći do blokade prostora za zaleganje matice što je uslov za pojavu rojevnog nagona. Pčelarenjem bez matične rešetke omugućava se matici zaleganje, osim plodišnih, i medišnih okvira čime medišno saće praktično postaje plodišno. U ovom slučaju med se mnogo teže oduzima jer se ne mogu koristiti bežalice a pri takvom načinu oduzimanja meda, po prestanku paše, postoji mogućnost pojave grabeži. Ovo saće se kasnije mnogo teže čuva od napada voskovog moljca.

Društva za odgajanja matičnjaka

Da bi se u odgajivackim društvima odgajili matičnjaci viskog kvaliteta potrebno je da ta društva budu odabrana a to znači da pčele u tim društvima imaju izraženu osobinu na lučenju mleca kojim će obilno hraniti matične larve. Takođe je potrebno da konstantno budu u stanju maksimalnog biološkog razvoja, odnosno da se nalaze u predrojevnom stanju. To predrojevno stanje a samim tim i bolja izgradnja više matičnjaka se lakše postiže ako se ipod matične rešetke nalazi starija matica pogotovu ako njene pčele imaju genetski nasledenu osobinu da se roje. Međutim, starija matica nema kapacitet leženja da u dužem vremenskom periodu (4-5 meseci), održava biološku snagu društva zbog čega se ta društva u kasnijem periodu moraju konstantno pojaćavati leglom i pčelama iz drugih košnica. Time se u pojačavanom društvu remeti struktura ali i osobine pčela a zbog biološke neravnoteže izmedu kolicine pcela i biološke snage matice dolazi do pojave rojenja i prestanka normalnog funkcionisanja društva. U tom stanju matica prestaje da zaleže čime u narednom periodu društvo gubi snagu i prestaje da bude u funkciji odgajivačkog društva. Sa mladom maticom u košnici svih ovih problema nema ali njene pčele nisu tako dobro sklone izgradnji dovoljnog broja kvalitetnih matičnjaka.

Dakle, i u ovom slučaju teško je uraditi nešto dobro a da zbog nečega drugog nije loše.

Umesto zaključka

U ovom članku su opisani samo neki segmenti pčelarenja koji izazivaju dileme kod pčelara ali postoji još mnogo do sada nedovoljno definisanih radnji koje se obavljaju ili ne obavljaju kao što je npr. pitanje upotrebe folije na košnicama: koliko je folija preko satonoša korisna a koliko štetna, ako je korisna u kojem vremenskom periodu se postavlja, kod kakve snage društva, na kojoj površini košnice i sl. Takođe, dilema je često prisutna kod dodavanja medišnih tela, odnosno kada prazno medišno telo podbaciti a kada nabaciti i sl. i tako u nedogled sve dok sam pčelar posle dugogodišnje prakse i sopstvenog iskustva ne usvoji svoj način pčelarenja koji mnogi neće prihvatiti ali ce svakako biti i onih koji će takva rešenja usvojiti.

Za uspešno pčelarenje neophodno je stalno posmatranje ponašanja pčela u svim vremenskim i drugim okolnostima i na osnovu toga donositi sopstvene zaključke uz stalnu saglasnost sa postavljenim ciljevima.

Marković Mileta

JABUČJE

064 1917333 014 74581

www.maticnjak.com

mileta.pcelar@gmail.com

Foto: Toma Petrović