Dok pcele spavaju

POČETNA

DOK PČELE „SPAVAJU“

Najzad, posle duge, teške i ne baš uspešne sezone aktivnog pčelarenja, došla je zima, vreme odmora za vredne pčele ali i pčelare.

Narodna poslovica kaže: „Ako drvoseča ne sedne da naoštri testeru, nikakav mu učinak nebi bio“. U skladu sa ovom poslovicom i ja sam odvojio vreme da se odmorim, da dobro razmislim o greškama i propustima u prethodnoj sezoni i da sa tako dopunjenim iskustvom planiram organizaciju proizvodnje i prodaje u 2011. godini.

Možda ova moja razmišljanja neće u celosti biti interesantna za mnoge pčelare ali sigurno mogu iznaći momente koji će ih zainteresovati i samim tim bliže opredeliti u svojim razmišljanjima i planiranjima.

Poznato je da dobro planiranje i organizacija rada vredi preko 70% planiranog posla ali za starije ljude to često vredi mnogo, mnogo više od toga. Nama, starijim ljudima veoma prija kada čujemo priču da je prosečni životni vek pčelara znatno duži od veka ljudi koji se bave drugim poslovima. To mišljenje se zasniva na činjenicama da pčelari dosta vremena provode u prirodi i da su med, mleč i drugi pčelinji proizvodi zdravi u ishrani. Ovo je u svakom slučaju velika istina ali bih ovome dodao i jedan psihološki momenat koji se zasniva na planiranju. Planirati znači nešto osmišljavati i nadati se, a dokle god postoji plan i nada da se taj plan ispuni, do tada čovek i stvara i na kraju krajeva živi. Kakve ciljeve ćemo kroz naše planiranje sebi postaviti je veoma značajno pitanje. Cilj svakako treba da bude visok ali i dostupan, tek toliko da nam organizam počne lučiti adrenalin jer bez takvog stanja organizma nikada nište nećemo ni uspeti. cilj nam ne sme biti ni previsok jer se možemo teško razočarati i izgubiti želju za bilo kakvo stvaranje.

Analiza polaznih osnova za planiranje proizvodnje
u 2011. godini na mojim pčelinjacima

1. Pčelarsko iskustvo od 24 godine;
2. Relativno dobro poznavanje tehnologije pčelarenja kao i osobina i panašanja pčela;
3. Kapacitet pčelinjaka: 350 pčelinjih zajedniča smeštenih u LR košnice i rasporedenih na dve lokacije (od proleća se razmeštaju na 4 lokacije);
4. Prosečna biološka snaga pčelinjih zajednica: 5,6 zaposednutih ulica u čvrstom klubetu na -1stepena C;
5. Zalihe hrane u košnicama: 12-20 kg , zavisno od snage te zajednice;
6. Zdravstveno stanje pčelinjaka: dobro, apigard, amitraz i oksalna kiselina na jednom i argus ras, amitraz i apitol na drugom pčelinjaku sasvim su uspešno odstranili varou. Nadam se da će i bagremov med i Lugalov rastvor u najbližem prostoru oko klubeta sprečiti pojavu nozeme;
7. Matice: U 50% društava nalaze se mlade selekcionisane matice (Apicentar) proizvedene 2010. godine, dok se u drugih 50% društava nalaze takođe selekcionisane matice iz Apicentra ali proizvedene 2009. godine.

Na osnovu iznetih podataka može se zaključiti da postoji osnovana pretpostavka uspešnog prezimljavanja visokog procenta uzimljenih pčelinjih zajednica sa kojima se može planirati proizvodnja u 2011. godini.

Analiza tržišta pčela i pčelinjih proizvoda
u 2011. godini

Na osnovu iskustva u dosadašnjoj proizvodnji i prodaji pčela i pčelinjih proizvoda iz sopstvenog programa kao i dostupnih informacija, može se sasvim pouzdano zaključiti da su se neki odnosi na ovom tržištu bitno promenili. Najveća promena je svakako u dosta boljoj veliko-prodajnoj ceni meda. Ova promena cene meda, sa tendencijom da se još više uveća, stavlja u drugi plan proizvodnju matica, rojeva ali i svih drugih pčelinjih proizvoda, naravno osim meda.

Matiče – Ako gore navedene analize usvojimo kao činjenice proizilazi da fizički obim proizvodnje-reprodukcije selekcionisanih matica mora biti korigovan odnosno umanjen a da do sada deo angažovanih društava na toj proizvodnji budu usmerena na proizvodnju meda. Razlozi za ovakav način razmišljanja nalaze se u neadekvatnoj ceni selekcionisanih matica u odnosu na sadašnju cenu meda. Visoka cena stručnog rada i veliki materijalni troškovi koje ova proizvodnja zahteva čine da ovaj posao bude u ovim uslovima nerentabilan što se jednostavnim obračunom troškova proizvodnje i naplaćene cene može izračunati. Ovde posebno treba imati na umu veliko ruiniranje pčelinjaka zbog formiranja i održavanja biološke snage oplodnjaka kao i proizvodnje matičnjaka, što zahteva izuzetno velike troškove na njegovom obnavljanju i pripremi za narednu sezonu a često to zbog prirodnih uslova i ne uspeva.

Rojevi – Proizvodnja i prodaja rojeva u ovakvim uslovima prodaje meda teško se može isplatiti, bar ne po sadašnjim cenama. Posebno ovo treba imati na umu ako su realna nadanja da se u 2011. godini očekuje i veća otkupna cena meda od dosadašnje. Pretpostavka za dobro medenje bagrema u idućoj godini nalazi se i u velikoj količini padavina u letnje-jesenjem periodu ove godine što pogoduje bagremu da sledeće godine bogato zamedi. Zbog ovakvih predvidanja prolećni roj pre bagremove paše jednostavno nema cenu a i kasniji rojevi takode imaju uvećanu vrednost zbog sve stabilnije lipove, a posebno suncokretove paše.

Ukoliko država ima interesa (a zbog izvoza meda treba da ima) da se pčelarstvo razvija u većoj meri nego što je to do sada bio slučaj, mora mnogo veća sredstva izdvajati za regresiranje proizvodnje rojeva i selekcionisanih matica. Samo pod tim uslovima proizvodnja rojeva i selekcionisanih matica može biti rentabilna, a bez proizvodnje selekcionisanih matica i rojeva nema razvoja ni produktivnog pčelarstva.

Mleč – Posao na proizvodnji mleča zahteva angažovanje obučene radne snage i pčelinjeg fonda ali sam mišljenja da ovu proizvodnju treba održati pa čak i uvećati iz humanih ali i drugih razloga.

Mleč je lek mnogih od bolesti pa samim tim i posao na njegovoj proizvodnji pored materijalne koristi ima i humani značaj. U poslednjih nekoliko godina potražnja za mlečom je višestruko uvećana tako da moja proizvodnja od oko 4 kg mleča ne može da zadovolji potrebe kupaca za nepuna 3 meseca. Velika povoljnost kod proizvodnje mleča jeste što se on može proizvoditi u periodu pre i posle bagremove paše da se društva time ništa ne oslabe za naredne letnje paše. To su periodi kada u košnicama ima najviše nezaposlenih mladih pčela. Proizvodnjom mleča u tim periodima se postiže veliko angažovanje mladih pčela na lučenju mleča i samim tim sprečava pojava rojevog nagona. Da bi proizvodnja mleča bila rentabilna bilo bi dobro da se vrši usmerena selekcija pčela na tu osobinu. Obzirom da se kod nas vrši samo selekcija na mednu produktivnost to bi neizolovana selekcija na mlečnu produktivnost mogla da ugrozi ovu prvu. Tako ne dobijamo produktivne pčele na proizvodnji osnovnog proizvoda, odnosno meda. Zbog toga se moramo zadovoljiti sa postojećim sojem pčela i sa internom selekcijom unutar svog pčelinjaka.

Kada su u pitanju ostali pčelinji proizvodi kao što su polen, prpolis i pčelinji otrov ne bih mogao da anliziram cenu koštanja te proizvodnje iz razloga što nisu zastupljeni u mojem proizvodnom programu, a nisu planirani ni za 2011. godinu.

Umesto zaključka

Došlo je dakle novo vreme, nov i savremen način komuniciranja među poslovnim ljudima i institucijama. Prodaja je postala nauka a prodavči stručnjači najviših obrazovnih nivoa. Mi pčelari znamo da radimo i prizvodimo, samo što u buduće u cenu naših proizvoda moramo ukalkulisati i cenu rada stručnjaka u prodaji, jer mi to ne znamo da radimo.

Ovakav pristup nema alternative ako želimo da organizujemo dobru i stabilnu proizvodnju i, naravno, uspešnu prodaju bez koje sav naš rad nebi imao smisla.

Želim svim kolegama sreću, zdravlje i ispunjenje planova u 2011. godini.

Mileta Marković

Foto: Toma Petrović